Испровоциран, разочаран и, како каже, на смрт изнервиран овдашњом назадњачком политиком, људима и некултуром, одлучио је да нови живот настави у Аустрији, живјећи као улични свирач.
Горан Павловић музиком је почео да се бави у средњој школи. Још као клинац је заволио бендове као што је Led Zeppelin и гитариста попут Ерика Клептона, али и бендова који су свирали “тежу” варијанту рокенрол музике (Black Sabbath, Metallica, Iron Maiden…). Рођен је у Брчком и једно вријеме је живио и у Бања Луци, гдје је наступао у акустичарској варијанти свирајући стандарде по клубовима. Био је власник и једног мањег кафића, али то је била само краћа фаза његовога живота, јер је убрзо отишао у Аустрију. Тренутно живи у Бечу гдје је основао бенд Boundary и похађа Џез Конзерваториум.
“Музика ме је привлачила од како знам за себе. Одрастао сам на блузу и року. За вријеме Луне, Твинса и којекаквих наших групица ја сам се тровао Дорсима, Пинк Флојдом, Цлаптоном, Мади Вотерсом, Зепелинима”, започео је своју причу за 6ука.com Горан.
Присјећа се да је једнога дана, када је имао око девет година, његова бака дошла у посјету и одвела га у град да изабере нешто за поклон.
“Шетајући тако градом стали смо пред штанд са касетама. Бака ми је рекла да изаберем неку од касета и ја сам наравно бирао по омоту. Прва је била Metallica, албум Load, а друга Партибрејкерс, не могу се тачно сјетити који албум. Дођем кући и пустим касету Брејкерса, пјесма Рођен лош. Све ок, чисти рок, млатим шишкицама, то је то. Али када сам пустио Metallica, Ain't my Bitch, доживио сам невјероватни осјећај. Звук овог бенда ме је оставио без текста и запитао сам се, да ли је ово могуће? Изашао сам из собе и замолио баку да се вратимо у продавницу касета. Исфолирао сам као да једна касета не ради и да морам да је замјеним. И наравно Брејкерсе смо замјенили за још један албум Металике, Master of Puppets.”, присјећа се Горан са осмјехом.
Он је тада и дефинитивно одлучио да жели да се бави музиком и да је то животни пут којим жели да иде. Али брзо је схватио да тај пут није ни мало лак.
“Почео сам учити свирати гитару. У осмом разреду сам имао свој први банд, звао се Д'н'К. Након пар година то је постао фин банд. Свирали смо ауторске ствари и обраде бенда Metallica. Осјећао сам се испуњено јер сам схватио да је то стил живота којем припадам. Били смо млади и сигурни у себе”, објашњава музичар.
Горанов први бенд био је активан око девет година. Д'н'К, Hetfield и касније Lemmy су га, како каже, обликовали као човјека и музичара.
“Та два велика човјека су кривци што сам ја овакав какав сам данас. Током одрастања, музички видици су се ширили. Полако сам почео да се враћам блуесу, роцку, онда стонер року, који тренутно доста слушам. Разни жанрови су временом пристизали, али метал је и дан данас остао моја омиљена фурка”, каже Горан.
Временом је почео сарађивати са неким нашим локалним бандовима. Кратко вријеме је био замјена за пјевача у Перисхменту и гитариста у баналучком Спидфрику.
“Радио сам неке музичке покушаје и пројекте, ништа толико значајно, али музика, свирке и бука су били присутни у мом животу од оног дана када сам први пут чуо Металику и више него сам био свијестан”, тврди Горан.
Али све је то трајало до тренутка када је једнога јутра одлучио да окрене лист.
“Један дан сам се пробудио, разведен, мамуран, уморан, близу нервног слома. Хиљаду мисли ми се вртило у глави. Присјећао сам се свега што сам до тада доживио. Радио сам сто неких послића, имао локал, возио мотор, обишао све и свашта, радио још више од тога. Бавио се спортом, упознао камару људи, живио помало и уличарским животом, али сам ипак успио и да се одшколујем”, присјећао се Горан.
Много се тога нагомилало у животу овог младог музичара који још није напунио ни тридесет година али се у том тренутко осјећао уморан и стар. Падало му је на памет и да се мане рокенрола и да почне да свира по свадбама, јер тамо се врте много веће паре, а као што знамо на овим просторима од рокенрол музике слабо ко може пристојно да живи.
“Ипак, љубав према рокенрол и блуес музици били су јачи од те празнине коју сам осјећао. Много сам времена, крви и зноја уложио у све то и нисам био у стању све одбацити и почети глумити неког новог човјека који је задовољан послом, странком, монотонијом у средини гдје се све оно што је нормално и лијепо сматра ружним, одвратним, глупим и неважним”, каже Горан.
Он се одлучио за потез који је био можда и превише смион и радикалан, али касније је увидио да је урадио најбољу ствар у животу. Спаковао је ствари у кофер, гитару и руксак на леђа. Испровоциран, разочаран и, како каже, на смрт изнервиран овдашњом назадњачком политиком, људима и некултуром, одлучио је да нови живот настави у Аустрији, живјећи као улични свирач.
“У том периоду сам се доста нашао и ваљда осјетио тај блуз и то ме је испуњавало. На улици схватиш да људи поштују и цијене када уоче да неко ради нешто из љубави”, каже музичар.
Након неког времена Горан је уписао Џез Конзерваториум у Бечу. Учење вјежбање, свирка и R'n'R су одједном добили много већи смисао и овај млади музичар је напокон осјетио да није узалуд губио вријеме.
“Себи сам зацртао да нема назад. Нема више размишљања о било чему другом осим да радим оно што волим и да се такмичим са највећим непријатељем – собом. Не интересује ме да ли ћу бити исти, сличан или бољи од неког, него да напредујем и да видим колико ћу бити бољи сљедеће године. Данас се бавим само музиком и не интересује ме ниста друго. Испуњен сам јер радим оно што волим. У исто вријеме је и тешко и лијепо, и никад испод 300 на сат. Оно чега се не сјећаш, исприча ти неко други и супер. Један мој добар пријатељ, од којег сам доста научио о музици, има обичај да каже да је живот музичара прелијеп, али да га не би никоме пожелио”, каже музичар.
Горан тренутно ради на свом Blues-Stoner Southern Rock пројекту, са одличном екипом, музичарима и пријатељима. Каже да не журе пуно и да ће се све десити када буде требало. Упоредо с овим пројектом основао је и бенд Boundary.
“Банд не свира да би промијенио музичку историју, да би донио мир у свијету и спријечио глад. Свирамо јер нам је лијепо радити ово чиме се бавимо, а најбитније је да се супер проводимо и уживамо. Циљ нам је ту енергију и атмосферу пренијети на публику”, каже Горан.
Прије пар седмица Boundary је објавио свој први сингл, а снимање албума је још у току и требао би бити завршен крајем јуна.
“Све је почело спонтано. Кроз маглу се сјећам проба и демо снимањ. Након пар мјесеци, када смо одслушали то што смо одрадили до тада, видјели смо да материјал није ни мало лош и одлучили смо да снимимо албум. Енергија је ту, сви се разумијемо, сви смо на истом левелу, и за сада све иде по плану. Ускоро ћемо избацити и други сингл, а пред крај 2018. године планирам, ако буде могуће, да са бандом пропутујемо кроз бившу Југу и да урадимо пар свирки. Момци са којим свирам су овдашњи музичари и ја им не могу објаснити и дочарати да тамо има супер људи и мјеста, иако је све отишло к врагу”, рекао је на крају Горан.
(6yka.com)
