Једемо јабуке из Чилеа, а лук из Кине

Кинески бијели лук, крушке из Италије, македонске јабуке и друго воће и поврће из увоза испуњавају рафе широм Босне и Херцеговине, док домаће губи битку пред конкуренцијом.

Пред домаћим купцима тако се нађе и воће и поврће које превали и континенте и хиљаде километара да се увезе, па на трпези имамо јабуке из Чилеа, а парадајз из Турске.

“Поред тропског воћа, увозом доминирају јабуке, парадајз, паприке, крушке и кромпир. Највише увозимо из земаља регије те из Италије, Турске и Холандије”, наводе из Спољнотрговинске коморе БиХ.

Према њиховим подацима, из године у годину биљежи се континуирани раст увоза воћа и поврћа.

Тако је 227 милиона КМ увезено 2012. године, а двије године касније 267 милиона КМ, да би 2016. порастао чак на 312 милиона КМ.

Говорећи о структури увоза, доминира воће са чак 53 одсто, затим поврће (24 одсто), док на прераду воћа отпада 23 одсто.

Према подацима, највише се увозе банане, затим цитруси, те јабуке и крушке.

Младен Марјановић, предсједник Удружења воћара Приједор, каже да немају довољно адекватних смјештајних капацитета да би ускладиштили производе и касније их могли продавати.

“У сезони имамо превише воћа и онда га прерађујемо, да бисмо касније имали потребу за свјежим па морамо увозити. Колико сам упућен, увозимо јабуку из Италије, Пољске па чак и Македоније”, наводи Марјановић, додајући да иако се много говори о брендирању домаћих производа, мало се ради.

Каже да неријетко купујемо јабуке и крушке из Чилеа и Белгије, а грожђе из Италије, иако те производе узгајају домаћи воћари.

Најављује, стога, да ће у наредном периоду ово удружење радити на обиљежавању домаћих производа у маркетима.

Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ, каже да “наопакој” логици доприноси нови закон, према којем трговци више неће морати да имају минимално 50 одсто изложених домаћих производа.

Муриса Марић из Удружења грађана “Дон” Приједор, појашњава да наши грађани производе од “комшија” не доживљавају као стране, док овдашњи производи који су се изборили за мјесто на полици по великим трговачким центрима, нису декларисани као домаћи, па грађани и не знају шта купују.

Из Савеза пољопривредних удружења Коњиц наводе да је заправо проблем у самој држави због нерегулисања прекомјерног увоза.

“Грађани не гледају да ли је производ наш или страни, узимају оно што је јефтиније, а то су управо увозна крушка, јабука и остало воће. Чињеница јесте да нема довољно наших производа на тржишту, али би се тај проблем могао ријешити на неки други начин”, наводе из Савеза.

Бранко Мастало, предсједник Удружења повртара РС, наводи да домаћи производи у сезони пуне рафе, али се у вансезонском периоду повећа увоз.

“Отуда и кромпир из Египта и других афричких земаља, купус из Македоније, Грчке и Турске. Бијели лук увозимо из Кине, јер је тамо најјефтинији, а на нашим просторима слабо ко га производи јер није рентабилан, једноставно се не исплати”, прича Мастало.

Да бх. потребе за поврћем домаћи производи задовољавају само 30 одсто, наводи Мићо Живић, директор Пољопривредне задруге “Повртарство” из Доњег Црњелова, код Бијељине. Каже да због структуре земљишта, климатских услова, али и недостатка савремене механизације увозимо многе повртне културе попут мркве и граха.

“Задовољавамо само 10 одсто потреба тржишта што се тиче граха, па га увозимо чак из Аргентине, Египта и Канаде”, истиче Живић.

БРОЈКЕ: Увоз воћа и поврћа у 2016. (Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ):

NAZIV PROIZVODA UVOZ (tona)