Посљедњих година, Дистрикт Брчко у Босни и Херцеговини био је мјесто збивања низа инцидената везаних за кријумчарење миграната, оружја и дроге. То је дијелом због положаја Брчког дуж рута кријумчарења, али и слабог управљања и корупције.
Прије него што је рат избио у Босни и Херцеговини 1992. године, Брчко је био мултиетнички град и познати регионални транспортни центар где су се укрштали главни жељезнички, друмски и ријечни путеви који су повезивали Југославију. Са распадом Југославије, Брчко је сада смјештен у троуглу гдје се сусрећу границе Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине.
Лука Брчко је некада била једна од најважнијих ријечних лука у бившој Југославији. Ова стратешка позиција је разлог зашто је Брчко претрпио огромно разарање током рата. Као резултат тешких борби, град је био уништен и хрватско и бошњачко становништво је било протерано. Статус Брчког био је толико споран да је током преговора у Дејтону о миру одлучено да ће град не само бити дио оба ентитета Босне и Херцеговине, већ ће добити и статус посебног мјешовитог ентитета који је формално признат као дистрикт.
Током рата, Брчко је био центар црног тржишта. Након рата, мировњаци су очистили подручје и ускоро су трговци почели постављати импровизоване продавнице за продају своје робе. Такозвана пијаац “Аризона” постала је злогласно мјесто за неопорезоване трговинске послове где је било могуће купити готово све. Као резултат тога, привлачио је кријумчарење и друге врсте криминала, укључујући проституцију. Процјењује се да је црно тржиште 1996. године чинило 98 одсто економије дистрикта.
Како би контролисали трговину, локална влада и њени међународни партнери изградили су ново тржиште, које је постало мјесто где људи из цијелог региона купују и продају робу. Данас тржиште има преко 2.000 пословних јединица, а процењује се да га свакодневно посети између 5.000 и 6.000 људи. Око 10 милиона евра пореза годишње одлази у државни буџет од прихода са “Аризоне”, која је постала највеће тржиште у бившој Југославији. Ипак, Брчко остаје један од најсиромашнијих региона у земљи; у децембру 2021. године, просјечна мјесечна плата је износила 502 евра и најнижа је у Босни и Херцеговини.
Међутим, претварање црног тржишта за легалне робе у легално тржиште није у потпуности искоријенио незаконите активности у дистрикту. Криминалци су тражили друге прилике, прије свега кријумчарење дроге и људи, као и кријумчарење оружја и високотарифних производа.
Географија Брчког чини га кључним чвориштем за кријумчарење између Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије. Његов положај преко ријеке Саве од Европске уније чини га привлачним мјестом за кријумчарење изван региона, укључујући и кријумчарење миграната. Криминалне групе у Брчком се баве међународним криминалним активностима са групама у двије сусједне земље. У протекле двије године, неколико полицијских акција је спријечило кријумчарење дроге, оружја и миграната, укључујући криминалне групе које дјелују мултинационално.
Сарадња међу криминалцима, корупција унутар полиције
Криминалци из Хрватске и Србије познати су по томе што понекад прелазе границу како би се сакрили у Брчком. То не значи да је Брчко увијек мирно мјесто. Због криминалног миљеа, било је неколико насилних инцидената, како у смислу обрачуна међу криминалцима, тако и оружаних пљачки и напада.
Иако криминалци релативно лако пролазе кроз регион, комплексан систем власти у Босни и Херцеговини – што се такође одражава у полицијском и правосудном систему – понекад омета сарадњу између полицијских службеника. Лоша сарадња између кантоналне и федералне полиције, као и са државним агенцијама у заједничким акцијама против криминала, а да не помињемо и недостатак дијељења података, оставља простор за дјеловање криминалних група.
Корупција такође омета борбу против организованог криминала. Криминалне групе успеле су регрутовати полицијске службенике из Брчког да лично учествују у кријумчарењу дроге и шверцу, као и да штите и посредују у предаји дроге.
2018. године, помоћник шефа криминалистичке полиције Брчког је ухапшен са 1,1 килограмом чистог кокаина, вриједног 130.000 евра, у свом аутомобилу.
Како би се смањиле нерегуларности, у априлу 2019. године је шеф полиције привремено суспендовао седам полицијских службеника због сумње да су починили озбиљне повреде службене дужности. Ускоро након тога, полицајци су поновно ухапшени у подручју Дистрикта Брчко, као и припадници граничне полиције, због кривичних дјела корупције и кријумчарења миграната и дроге.
Запажа се да постоји толико много случајева корупције у тако малом подручју, упркос чињеници да полицајци имају боље плате него у другим дијеловима Босне и Херцеговине, имају добру опрему, добијају обуку и подршку од међународне заједнице и раде у новој згради која је коштала више од пет милиона евра.
Упркос проблемима организованог криминала у региону и корупцији унутар полицијске службе, полиција Брчка је спровела неколико успјешних операција против кријумчарења миграната, оружја и дроге, посебно у сарадњи са колегама из Хрватске, Њемачке и Аустрије.
У полицијској акцији под називом “Цер” 2019. године, ухапшено је 17 особа, укључујући два бивша и једног тренутног полицијског службеника. Пронађена је велика количина наркотика намијењених за продају на улици, и заплијењено је око три килограма дроге. То укључује марихуану, спеед и екстази вриједан око 20.000 евра, као и прибор за паковање, оружје и мобилне телефоне. Одузето је више од 8.000 евра у локалној валути.
Током полицијске акције под називом “Бјегунац”, спроведене у новембру 2021. године, двојица чланова полиције Брчка су били дио организоване криминалне групе која је куповала и продавала дрогу у Дистрикту Брчко, као и на подручју Бијељине, Пелагићева и Орашја. Током операције, пронађен је око килограм марихуане, као и мало више од стотину грама кокаина.
Брчко има многе од карактеристика које су присутне и у другим жариштима организованог криминала на Западном Балкану: привлачна локација за кријумчарење, слабо управљање (у овом случају погоршано корупцијом) и економска рањивост.
Он пати и од додатног хендикепа – злоупотребе средстава која су очајнички потребна за јачање отпорности цивилног друштва. На тако малом мјесту, свако зна свакога, што отежава промјене. С друге стране, посвећени приступ поштених званичника, оснажен подршком међународне заједнице, може врло брзо направити велику разлику.
Потребни су већи напори како би се оснажило цивилно друштво и изградиле везе између цивилног друштва и институција владе с интегритетом како би се смањио простор за дјеловање криминалних група.
Према ријечима високог полицијског службеника: “Свесни смо да имамо проблема. Али такође смо посвећени борби против криминала. Дуго времена је корупција у полицији овде била стандард, али сада се ствари мијењају”, рекао је.
