Zelenilo voćarskog gradačačkog kraja vekovima je inspriralo narodne pesnike da o ovom gradu stvaraju legende. Grad smešten među obroncima planine Majevice i Trebave na rečici Gradašnici ne samo da je ušao u legendu već je i izrodio legende.
Osim plodnih šljivika ovog kraja, kada pomislite na Gradačac prva misao vam odleti ka Zmaju od Bosne – Huseinu-kapetanu Gradaščeviću, čija legenda i danas živi.
Iako je Husein-kapetan jedna od najuglednijih bosanskohercegovačkih istorijskih ličnosti kao general koji se borio za bosansku autonomiju u Osmanskom carstvu, Gradačac je Bosni i Hercegovini ostavio i druga imena da se njima dičimo – književnika i revolucionara Hasana Kikića, istoričara Mustafu Imamovića i mnoge druge.
Grad je to s izuzetnim strateškim položajem koji mu je mnogo doprineo kroz istoriju, a danas je to grad koji njome odiše na svakom koraku.
Na mestu gde je nekada bila gradačačka palanka 1756. godine počinje se graditi tvrđava, ali i celi kompleks Starog grada. Bila je to dobro organizovana tvrđava snadbevena sa 15 teških topova i opkopom. Od prvog gradačačkog kapetana Mehmed-bega do poslednjeg Huseina-kapetana izgradila se i tvrđava.
Vodovod je radi potreba tvrđave izgradio Murat-kapetan, jedan od najmoćnijih bosanskih kapetana i vrlo obrazovan čovek svoga vremena, naveli su za Radiosarajevo.ba iz Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine koji su Stari grad Gradačac proglasili nacionalnim spomenikom BiH 2004. godine, a pod zaštitom države nalazi se još od 1962. godine.
Kada je Husein-kapetan Gradaščević došao na vlast, započeto je i obnavljanje kule. Najpre je Husein-kapetan dopremao ciglu iz Slavonije, ali kasnije je ona pravljena u ciglani u Orašju. On je u Gradačcu sagradio i sahat-kulu, kao i džamiju Husejniju. Iako je kula izgrađena pre nego što je Husein-kapetan Gradaščević došao na vlast, ona danas nosi njegovo ime.
Sahat-kula koju je izgradio najmlađi je objekt takve vrste izgrađen za vreme vladavine Osmanlija u BiH. Kada su Austrougari došli u BiH, za nju je sat kupljen u Beču i kucao je sve do 1923. godine kada je sat zamenjen novim. U Drugom svetskom ratu sat je stao, a sahat-kula korištena je kao skladište za benzin.
Zbog toga što je primećeno da se sahat-kula naginje, vršena su preliminarna istraživanja i urađene su mere kako bi se sahat-kula učvrstila, potvrdio je za Radiosarajevo.ba Benjamin Bajrektarević, direktor Zavoda za zaštitu i korištenje kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Tuzlanskog kantona.
Gradačac pažljivo čuva uspomenu na život kapetana Gradaščevića i kroz njegovu kuću koja se nalazi na samo 5 minuta hoda od same kule. U njoj danas stanuje naslednik Zmaja od Bosne Bego Gradaščević.
Kako je naveo Bajrektarević za Radiosarajevo.ba, u kući su trenutno oštećeni podovi stoga se radi na sanaciji ovog problema, a istovremeno se radi na određivanju optimalnog vremena za posećivanje kuće u kojoj je nekada živeo Husein-kapetan, jer se njegov naslednik nalazi u poznim godinama, a interes turista za posetu kući je izuzetno veliki. Kuća je uvrštena među nacionalne spomenike BiH.
Ono što je posebno zanimljivo je da je unutar tvrđave postojala još jedna džamija koju je koristila posada u tvrđavi, te stanovnici mahale koja se nalazila uz samu tvrđavu.
– Iz arhivskih dokumenata je poznato da je unutar tvrđave bila Sultan Fatih Mehmed-hanova džamija. Građena je svakako pre 1711. godine, što odgovara istorijskim činjenicam, iako nosi ime Mehmeda-el Fatiha. Napuštena je 1878. godine, jer su austrougarska vlast i vojska zatvorile kapije grada. Austrougarska vojska, kojoj džamija nije bila potrebna, počela je raznositi prvo drvene, a zatim i kamene delove. Izgleda da je kamen s ove džamije služio i za gradnju Reuf-begove (Nove gradske) džamije, te pravoslavne (1887) i katoličke (1889) crkve u Gradačcu. Već 1892. godine kotarske vlasti su srušile džamiju – rekli su iz Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH za Radiosarajevo.ba.
S dolaskom Austrougara nastavljaju se radovi na gradačačkoj tvrđavi – grade se dva objekta prvobitne civilne namene, zgrada suda i gruntovnica.
Zgrada gruntovnice sagrađena je u blizini kule kapetana Huseina, a danas je u njoj smeštena Gradska biblioteka, lokalna radiostanica, te muzej, dok je u zgradi suda koju je izgradila Austrougarska smeštena stara gradačačka gimnazija. Iako je zgrada bila pod zaštitom države, uz nju je neadekvatno izgrađena fiskulturna sala.
Benjamin Bajrektarević, direktor Zavoda za zaštitu i korištenje kulturno-istorijskog i prirodnog naslijeđa Tuzlanskog kantona, podsetio nas je na nedavni požar u gradačačkoj gimnaziji koja je danas napuštena, zbog čega se ona danas nalazi u lošem stanju.
– Na celokupnom odbrambenom kompleksu ima dosta oštećenja, izazvanih dugogodišnjim neodržavanjem i poslednjim ratom 1992. – 1995. Godine – navode za Radiosarajevo.ba iz Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH.
Bajrektarević je u razgovoru za Radiosarajevo.ba rekao da je kula renovirana, kao i kapije na ulazu u tvrđavu. Takođe, naveo je i da su u Zavodu 2011. uradili elaborat u kojem su predvideli otvaranje muzeja na otvorenom, te ograđivanje bedema, ali da to još nije ispunjeno.
Kula je restaurirana i prilagođena savremenim ugostiteljskim potrebama, pa se tako u restoranu koji se nalazi na vrhu kule služe bosanska i jela s roštilja. Jedan od posebnih specijaliteta ovog ugostiteljskog objekta su hurmašice od pekmeza pravljenog od jabuka iz gradačačkih voćnjaka i bosanska kafa servirana u bakrenom posuđu. Takođe, ugođaj u restoranu je poseban jer se sa njega pruža pogled na celi Gradačac i okolinu.
Ipak, veliki nedostatak je što je celi grad skoro neistražen, što je potvrdio i direktor Bajrektarević, ali je napomenuo da su nedavno vršena arheološka istraživanja u severnom delu bedema nakon što je tokom radova na tom mestu propao bager u zemlju, te da do tog nije došlo ne bi bili otkriveni podzemni tuneli ispod tvrđave.
– Mnoge tajne kriju se pod zemljom kao što su: postojanje srednjovekovnog grada, razni podzemni hodnici i kazamati (u jugozapadnom uglu grada) građeni u osmansko doba. Na nadzemnim delovima tvrđave vidljivi su lukovi kazamata i podzemnih prolaza, ali ne i pripadajući im vertikalni delovi ulaza u te prostorije. Očito je da je tokom vremena bilo nasipanja terena, naročito unutar Gornjega grada. Istorijat gradnje celokupne tvrđave je nepotpun – naveli su iz Komisije za Radiosarajevo.ba.
Deo podzemnih tunela koji se nalaze ispod same tvrđave je otvoren za posete i košta samo jednu marku, dok se ulaz u ovajhistorijski kompleks, kao i u kuću Huseina-kapetana Gradaščevića, ne naplaćuje.
Iako postoji još problema koji se moraju rešiti kako bi se renovirao i zaštitio ovaj istorijski kompleks, iz Zavoda za zaštitu i korištenje kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa TK su istakli da im vlasti pomažu u onolikoj meri koliko se oni zalažu za rešavanje tih problema, te da su zadovoljni zbog toga što imaju sluha za kulturno-istorijska bogatstva u vremenu kada se za kulturu više ne mari. Stoga ni ne čudi što je stari grad Gradačac jedan od najočuvanijih starih gradova u Bosni i Hercegovini.
Jedno je sigurno – poseta Gradačcu će vas oduševiti: zelenilo, čistoća i duh Zmaja od Bosne kojim odišu gradačačke ulice.
(radiosarajevo.ba)
