Према подацима Републичког завода за статистику, 2016. године су просјечне године ступања у брак код жена биле 31, а код мушкараца 34, што је више него претходне године, а годинама уназад та цифра само расте.
Поставља се питање зашто је генерација 20+ одустала од идеје брака и дјеце или барем драстично подигла старосну границу. Сматра се да постоје два разлога, односно двије групе младих.
Прву групу чине младе особе које немају могућности за то. Финансијских, махом.
Завршили су школовање на нивоу на ком су жељели, али посла нема, самим тим се ни вјенчање не може организовати, а да не говоримо о одгајању дјеце.
“Још нисам завршила факултет, изашла сам из дуге везе и планирам да се посветим битнијим стварима. Чак и да имам некога, факултет ме спречава, а и мало ми је страшно да замислим да живим са неким”, каже Невена (25).
Друга група су они који имају финансијских могућности, завршили су школовање, нашли посао, можда и стан, али једноставно – не желе обавезе. Они желе да се фокусирају на каријеру и да се посвете себи.
“Не желим да се обавезујем у овим годинама”, каже Лазар (25).
На питање зашто не жели, одговара да “има неки свој устаљени ритам”. Додаје да сматра да људи нису били амбициозни раније и да су зато раније ступали у брак.
“Још увијек не могу себе да замислим да бринем о дјетету, да га пресвлачим, храним и водим у школу”, истиче он.
Питање које остаје неодговорено јесте зашто већина сматра да би их брак спријечио у остваривању својих циљева или грађењу каријере.
(N1)
