Извоз БиХ је у априлу ове године, у односу на исти мјесец прошле, био мањи за 210 милиона марака, а прогнозе су и за период који слиједи поприлично забрињавајуће, јер, како тврде у пословној заједници, не блиста ни у европским земљама које су највећи купци наших производа.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, прошлог мјесеца (април) извоз је износио 1.399.345.000 КМ, а у априлу 2022. био је “тежак” 1.609.578.000 марака.
Извоз је, према истом извору, подбацио и у марту ове године, када је износио 1.518.784.000 КМ, а у марту 2022. је био 1.596.000.000 КМ.
На тај начин бх. извоз је почео нагло да иде силазном путањом, док је у претходним мјесецима непрестано растао.
Показатељима о паду извоза није изненађен Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, који сматра да је ријеч о логичним трендовима, с обзиром на стање у земљама које представљају наше најважније спољнотрговинске партнере.
“Привреда, прије свега ЕУ, као најзначајнијег спољнотрговинског партнера Републике Српске, у извјесној је стагнацији. Конкретно, имам информације да многа предузећа у земљама ЕУ, попут Њемачке и Италије, имају мањка посла, те да су већ у свом пословању у прва четири мјесеца имали принудне одморе од пола седмице, седмицу… Из тога закључујемо да постоји недостатак посла и то се рефлектује на наше привредне субјекте, у смислу да имају смањен обим наруџби”, рекао је Ћорић за “Независне новине”.
Додао је да постоје и позитивни ефекти, попут пада инфлације у многим земљама, што би требало да представља охрабрење у погледу лакших услова пословања, међутим…
“Генерално, смањене су наруџбе, што говори да су можда и ефекти руско-украјинске кризе узели данак на привреду ЕУ, а то се, нажалост, рефлектује и на нас. За мене је мало забрињавајуће како ће то бити у наредним мјесецима, пошто улазимо и у период годишњих одмора. Италија традиционално има 15 дана, а по мојим сазнањима повећава на 21 дан.
Све то говори да су привредне активности у земљама ЕУ смањене и да то може имати негативне посљедице на привреду Српске”, каже Ћорић.
И економиста Саша Стевановић сматра да подаци о нашем спољнотрговинском промету у прва четири мјесеца указују на проблеме у европској економији. Према његовим ријечима, политика Европске централне банке и жеља да се инфлација сведе на ниво од два одсто коштају. Трошак је, истиче, успоравање економске активности, успоравање тражње, а посљедица је мањи извоз домаће економије.
“Интересантан податак који очекујем биће у правцу резистентности инфлације на раст каматних стопа. Даља тежња за растом каматних стопа успориће тражњу и сљедствено томе долази до додатног успоравања извоза. Податак да је извоз у развијене земље ЕУ опао, а земље у развоју у ЕУ није, показатељ је проблема које развијене земље ЕУ имају. Радује податак да је раст извоза у Њемачку повећан, али то не може надомјестити пад извоза у Италију. Евидентан је проблем извоза у Италију, гдје је извоз умањен за трећину у прва четири мјесеца”, каже Стевановић.
Према његовим ријечима, ова два различита економска система и различите перформансе умањују тезу да је мањи извоз резултат успоравања инфлације.
Већ сада су, додаје, јасне тенденције према дугорочном сценарију гдје не треба искључити раст ЕУ испод један одсто на дуги рок или раст мањи за трећину него у претходном периоду, када је износио 1,5 одсто у просјеку.
Осим тога, како прогнозира, демографски проблеми ће проузроковати проблеме на укључивању више људи на тржисте рада, то ће умањити продуктивност итд.
“Економски резултат и дугорочна штета су највећим дијелом посљедица геостратешког прегруписавања, нових токова капитала. Овај сценарио отвара питање прилагођавања наше спољнотрговинске и економске политике у правцу отварања нових тржишта на истоку, повезивање са економским системима који ће биљежити више стопе економског раста, која су потентна. Наредни период је период покушаја географске диверзификације извоза домаће економије”, каже Стевановић.
Из Спољнотрговинске коморе БиХ су за “Независне новине” рекли да је у четири мјесеца ове године остварен укупан обим размјене у вриједности од 14,9 милијарди КМ, што је 67,7 милиона КМ или 0,5 одсто више у односу на исти период претходне године. Међутим, смањен је извоз, а повећан увоз.
“Извоз је износио 5,9 милијарди КМ, што је смањење од 76,1 милион КМ или један одсто у односу на исти период претходне године. Истовремено је увезено робе у вриједности од 8,9 милијарди КМ, што је за 143,8 милиона или два одсто више у односу на исти период претходне године”, речено нам је из Спољнотрговинске коморе БиХ.
Када се подвуче црта, дефицит у робној размјени износи 3,01 милијарду КМ, а покривеност увоза извозом тек 66 одсто. Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, у укупној размјени БиХ, ЕУ учествује са 70 одсто.
(nezavisne.com)
