Станислав Петров, непознати јунак којем се свијет може само поклонити и захвалити што нам је спасио живу главу, умро је у мају ове године у Фрјазину у Русији у 77. години живота.
Дана 26. септембра 1983. године, тај храбри и мудри човјек донио је одлуку коју многи сматрају одговорном за то што није дошло до нуклеарног рата.
Наиме мало иза поноћи наведеног дана огласио се аларм који је сигнализирао да је САД испалио интерконтиненталне балистичке пројектиле, а на тада 44-годишњем пуковнику било је да одлучи, брзо, да ли је напад на Совјетски Савез прави или не.
“Схватио сам да морам донијети неку одлуку, а истина је да сам био 50/50 сигуран да је, тј. није, ријеч о нападу”, присјећао се Петров.
Упркос забрињавајућим подацима совјетских сателита који су се налазили изнад САД-а, Петров је одлучио да размотри могућност да је ријеч о лажном аларму. Да је он одлучио да је ријеч о правом нападу, совјетске вође су могле да одговоре атомским нападом на САД.
Оно што је још страшније јесте чињеница да се у то вријеме Совјетски Савез искрено прибојавао изненадног америчког напада, будући да је била ријеч о изузетно напетом периоду Хладног рата.
Свега мјесец дана раније Совјети су срушили путнички авион који је из САД-а летио за Јужну Кореју, јер су вјеровали да је ријеч о шпијунској акцији. САД су се, након низа провокативних војних маневара, припремале за велику НАТО вјежбу, названу ‘Могући стријелац’, која је уствари била симултана припрема за нуклеарни напад.
Кад се Петров присјећао те кобне ноћи у којој је радио у тајном контролном центру Серпуков-15, сјети се звука аларма који се провукао кроз иначе потпуно тиху ноћ. Сви су били у шоку, јер, иако су тамо били управо због такве ситуације, на њу се нису могли припремити.
Устао је и опазио да сви збуњено гледају у њега.
“Моја екипа је била на ивици панике и тад ми је синуло да ће, ако сви будемо у паници, све бити готово. Нисам имао времена размишљати о томе хоћу ли ја бити тај који ће покренути Трећи свјетски рат, него сам морао одлучити колико је истинита информација коју ми је управо показао компјутер”, испричао је Петров једном приликом.
Још није чврсто одлучио кад се, унутар неколико минута, огласила још једна сирена, која је указала да је лансирана и друга ракета. Ускоро се чуло још сирена, те је ускоро звучало као да је пет атомских бомби полетјело с америчког тла.
Петров је одлучио и обавијестио своје надређене да је систем слао лажне информације, иако није уопште био сигуран у то шта говори. Своју одлуку базирао је на чињеници да совјетски радари, који су се налазили на тлу, нису поткријепили лансирање.
Радар је могао да укаже на надолазеће пројектиле, али је Петров знао да су они пуно поузданији од сателита. Касније је откривено да је лажни аларм покренуо квар на сателиту, који је криво интерпретирао одсјај сунчеве свјетлости на високим облацима – као ракете.
Петрову никад није додијељено признање за његову одлуку, највјероватније због тога што би Руси на тај начин указали на своје рано упозоравајуће сателите.
(nezavisne.com)
