Фотографија снимљена 13. јуна 1936. године данас симболизује отпор психологији масе и бунт против свих видова репресије и притиска. Ипак, иза ње се крије трагична прича о једној љубави.
Годинама је владало увјерење да је фотографија монтирана, да није могуће да је тамо негдје пред други свјетски рат било ко смио помислити да у гомили нациста не подигне руку у поздрав Фиреру.
Данас знамо да је на њој човјек по имену Аугуст Лендмесер, радник бродоградилишта у Хамбургу. Чувени снимак забиљежен је у луци Хамбург приликом промоције новог брода. Аугуст је био једини који је одбио да нацистичким поздравом прослави нови брод. Понајвише због љубави.
Иронично, Аугуст је био члан Нацистичке партије од 1930. године. Као и многи Нијемци тог времена, вјеровато је да ће му политичка познанства помоћи да лакше дође до посла.
Ипак, 1934. године упознаје жену која ће промијенити његов живот – Јеврејку Ирму Еклер.
Већ годину дана касније избацују га из партије због вјеридбе са Ирмом. Иако су тада на снази били закони који су забрањивали Нијемцима вјенчање са Јеврејима, одлучили су да се вјере и добили су ћерку по имену Ингрид.
1937. покушали су да се илегално пребаце у Данску, али су их вратили са границе а Аугуст је ухапшен и оптужен за “непоштовање расе” и одмах затворен.
Ирма и Аугуст бранили су се тврдњом да нису знали за Ирмино поријекло не би ли некако извукли живе главе. Аугуста су час пуштали на слободу, час хапсили, а на крају је осуђен на 30 мјесеци присилног рада, а Ирма је завршила у концентрационом логору у коме је родила њихову другу ћерку.
Аугуст никада више није видио жену због које је ризиковао све. Ирма је страдала у заточеништву 1942. године, а Аугуст је 1941. пуштен из затвора, а 1944. мобилисан и упућен на фронт гдје му се губи сваки траг. До данас се не зна гдје је провео посљедње дане, нити гдје почива.
1949. године и он и Ирма су званично проглашени мртвима.
Обје ћерке преживјеле су рат захваљујући добрим људима који су их скривали и чињеници да им је отац био Нијемац.
Фотографија данас позната као “Човјек са прекрштеним рукама” и данас се сматра једном од најбољих икада насталих. Риједак, готово невиђен примјер херојства стао је на једну фотографију и један гест.
(nula49.com)
