А тек ако је жена што је колач правила вољна да говори о његовој историји и открије рецепт, онда дегустатор има и туристичког водича.
Овакво путовање Крагујевчани су недавно себи могли да приуште када је Удружење жена Бошњакиња из Брчког, у центар Шумадије донело питу за јабуковим пекмезом, хавлапиту, хурмашицу, ружице са орасима, кадаиф.
Ове жене дошле су у центар Шумадије први пут, на Сајам туризма. Иако мало скрајнуте у сајамској хали, изазвале су велико интересовање Шумадинаца, посебно јер су радо одговарале на питања и несебично делиле рецепте.
– У питању су колачи који су и многима у Брчком мало када на столу, јер су прављени по рецептима старим бар стотинак година. И код нас млађе домаћице спремају западњачке колаче, нешто за шта треба мање времена, каже за Телеграф– председница удружења, Муневера Калопер.
И пут у прошлост Брчког може да почне. Први водич је Миланка Чабер. Путује се питом са јабуковим пекмезом који уопште није пекмез на какав смо навикли.
– Сам колач није тешко направити, колико тај пекмез. Јабуке се самељу и на посебној машини исцеде, па се тај сок кува сатима, до згушњавања и без додавања шећера. Некада није било машина, па су жене сок добијале вишесатним туцањем јабука маљевима. Сада је лакше. Постоји пекмез од три врсте јабука – слатке, киселе и дивље јабуке.
– Овај пекмез користи се и за побољшање крве слике јер нема шећера. Користе га посебно дојиље. Сам колач се спрема користећи се као мером – шољом. У колач иду брашно, вода, уље, шећер и сода бикарбона. Може се додати млеко, а може бити и постан колач. Када се испечени колач извади из рерне, налива се килограмом пекмеза, да добро упије – објашњава Миланка.
Једна од Шумадинки, која је слушала Миланку, каже да је из Босне наручивала овај џем без шећера и да зна за његову лековитост.
Незира Захировић дала је рецепт за хавлапиту са пекмезом. Прави се тако што се у кључалу воду додаје пекмез, шећер, мало уља и брашно, уз стално мешање.
Када се маса згусне, у њу се дода мало маслаца, развуче у плех и запече у рерни десетак минута.
– Преко хавлапите ставља се опет мало пекмеза и кајмака, па се богато поспе орасима – објашњава Незира.
Пита са јабуковим пекмезом се топи у устима и може бити кобна за неумерене. хавлапита са пекмезом је благог укуса јабуке, налик је на нешто гушћи пудинг
прекривен орасима и волеће је они који не цене превише слатке колаче. Хурмашица са пекмезом је сладак колач и има благи укус карамела.
Ружице са орасима су налик пити која није сервирана , већ свако мало парче стоји усправно. Види се јасно свака танка кора од које су сачињене, па се чини да је колач хрскав. У устима, он се топи као бомбона, јер је у тепсији уроњен у прелив.
Удружење Бошњакиња Крагујевчанима је представило и традиционалну сирницу, зељаницу и бурек.
– Жао ми је само што смо у Крагујевцу могле да будемо само један дан сајма, али важно је да смо пробиле лед. Драго ми је што Шумадинце занима наша стара кухиња- каже председница удружења, Муневера Калопер.
Жене из Удружења Бошњакиња до сада су издале две књиге рецепата, прикупљених од мајки и бака. Кажу да је одлика свих ових рецепата у исто време одлика босанске кухине – спрема се без журбе. Више сати.
Циљ удружења Бошњакиња које постоји 25 година је очување традиције бошњачког народа, кухиње и ручних радова. Све то представљају на путовањима по земљама Балкана и пола Европе. Ове жене такође се баве и хуманитарним радом, помажу деци без родитеља…
(telegraf.rs)
