Уговор о дјелу, уговор о обављању привремених и повремених послова, уговор о обављању посебних послова. На папиру три различите врсте уговора, у пракси разлике не постоје.
Радник ангажован на основу оваквих уговора дискриминисан је у поређењу с радником који има закључен уговор о раду. Не уплаћује се радни стаж, нема права на здравствено осигурање, нема топлог оброка, упитни су годишњи одмори… Ова ситуација позната је многим бх. грађанима, а посебно оним у Дистрикту Брчко.
„Радим исто као и сви други који имају уговор о раду. Радим све што ми кажу, разне послове, теренски радник. Плата ми је мало мања него радницима који имају уговор о раду. Свака три мјесеца закључујем уговор. Двије године сам био пријављен, кад ми је истекло, онда су ми опет дали уговор о дјелу. Пензионо ми више не иде. Уговор о раду сад ни не спомињу“, рећи ће нам недавно, под увјетом анонимности, један од радника брчанског „Комуналног“.
Да ово предузеће није изузетак, него правило, показују и ревизорски извјештаји за друге јавне институције и предузећа у Брчком.
У најкраћем, на овај начин су у 2021. години ангажоване стотине особа, а на то је у Дистрикту Брчко потрошено око 7,2 милиона марака! Ако изузмемо ангажман лијечника и наставног особља при одјелима Владе Дистрикта Брчко, ријеч је о око 4,7 милиона марака.
Чињеница да се на овај начин крше права радника само је једна страна медаље, јер је политика и ово препознала као алат за добијање гласова.
„Ови уговори се користе јако дуго у Брчко дистрикту и на тај начин се, могу то слободно рећи, та страначка машинерија, без икакве потребе, убацује на терет буџета, јер је сигурно 50% па и више тих људи вишак. Чињеница је да се на овај начин купују гласови. Ја вјерујем када би се овакви уговори укинули, када политичке партије не би више имале могућност да вуку те људе за рукав и да их на неки начин условљавају, да би сигурно ти људи другачије гласали. Ово је дефинитивно проблем који се повезује с политичком корупцијом“, каже за Журнал брчански активиста Дамјан Дунџић, из Удружења грађана „Демос“.
ИГНОРИСАЊЕ РЕВИЗОРСКИХ УПОЗОРЕЊА
У 2021. години су на спорне уговоре највише потрошили из Одјела за образовање Владе Брчко дистрикта. Око 2,15 милиона марака потрошено је на ангажман наставног особља, док је скоро 240.000 КМ издвојено за администрацију. Уговоре за административно особље посебно су проблематизирали и брчански ревизори, указујући на кршење закона:
„Уговори се једним дијелом односе на обављање редовитих стручних послова из дјелатности Одјела за која су предвиђена радна мјеста (послови тајника школа, књижничара, кућног мајстора, послови кухарице-сервирке). Уговори су закључивани на раздобље краће од године дана, али се исти обнављају, тако да укупно ангажирање појединих особа траје дуље од једне године (неколико година). Нису утврђене процедуре и критерији који би осигурали начело транспарентности у поступку избора извршитеља.“
Посебан проблем јесте ангажман наставног особља. Осим што нема јасно утврђених и проведених процедура о начину њиховог избора, наставно особље ангажовано на овај начин дискриминисано је према бројним основама. Између осталог, они немају никаква примања у вријеме распуста када се настава не одржава.
„Они заправо раде према норми, односно колико раде, толико ће да зараде. Немају право на боловање, топли оброк итд. Они су свакако дискриминисани у односу на раднике запослене на основу уговора о раду“, објашњава нам Дамјан Дунџић.
Шеф Одјела за образовање Зоран Булатовић није био расположен за разговор с новинарима Журнала. Но, на кратак разговор пристао је шеф Одјела за здравство и остале услуге Сеад Шадић.
Они су у 2021. години потрошили око 794 хиљаде марака на спорне уговоре. Од тог износа, око 332 хиљаде издвојено је за лијечнике, док је чак 462 хиљаде дато за ангажман административног особља. Шадић све правда – пандемијом.
„Уговори су закључени због одговора на пандемију која је још увијек актуелна. Сва лица која су ангажована радила су на превенцији цовида и на одговору на пандемију“, истиче он.
Ако се ангажман лијечника у сваком случају може оправдати, како оправдати износ који је издвојен за административно особље? На наше питање Шадићу како објашњава ангажман ових радника, одговорио је да је „пандемија захтијевала и администрацију, од логистичких послова, успостављање телефонског центра, успостављање јасних евиденција по питању процеса вакцинације, комуникацију с министарствима и другима…“
Међутим, наводе Шадића дијелом демантирају сами ревизори. У свом извјештају истакли су да је на овај начин у 2021. „запослено“ 66 особа, а да ангажирање осам особа траје преко годину дана, колико је законски максимум ангажирања особе по посебним пословима, чиме се директно крши закон.
Ако погледамо и друге брчанске јавне институције и предузећа, наводи ревизора су слични. Редовно се упозорава на то да ангажман једног дијела тзв. уговораца траје дуже од законског максимума.
„Ревизијом смо утврдили, као и у ранијем раздобљу, да се ради о пословима који трају дуље од годину дана, да се избор извршитеља и висина накнаде одређују без прописаних процедура и критерија који би осигурали начело транспарентности, те да је више од 10% ангажираних особа у односу на број запослених, а да при томе не постоји образложење ради ли се о изнимним случајевима“, наведено је, на примјер, у ревизорском извјештају за Уред градоначелника Еседа Кадрића.
Иначе, Кадрићев кабинет је у 2021. години потрошио 288.479,70 КМ на ангажман укупно 24 радника. Од осталих институција, Здравствени центар Брчко је у исте сврхе издвојио око 1,55 милиона, Одјел за јавну сигурност нешто више од 470 хиљада, „Комунално“ око 347 хиљада, Дирекција за финансије БД око 308 хиљада, Одјела за јавни регистар око 270 хиљада, Одјел за пољопривреду, шумарство и водопривреду око 182 хиљаде, „Путеви“ Брчко око 113 хиљада марака…
Новинари Журнала разговарали су с више бивших и садашњих запосленика брчанских јавних институција и предузећа. Неки од њих и сами су били ангажовани на основу уговора о дјелу. О ситуацијама којима су свједочили, разумљиво, јавно не желе говорити. Међутим, откривају нам како се годинама гомилао број запослених особа у администрацији.
„Након што је 15 година једна особа радила на одређеном радном мјесту, пензионисала се. Обим послова се временом није значајно повећавао, али су након пензионисања двије особе примљене да раде тај исти посао. Бошњак и Србин, убрзо ће сигурно бити и трећи, Хрват“, говоре нам.
Препричавају и да су свједочили ситуацијама гдје се доведу тзв. уговорци, а да физички нису имали гдје ставити столицу и радни сто: „Сјећам се кад је ангажовано неколико момака, а завршили у ходнику. Смијешна ситуација. Формално се напише неко рјешење гдје пише опис послова, али заправо не раде ништа.“
Додају како је, у погледу кршења радничких права, најгора ситуација у образовном сектору, гдје, тврде, неки наставници раде и по 10 година на основу ових уговора: „Не смију се никада ни жалити, јер имају наду да ће некада засновати радни однос.“
Закључују да је већина радника који раде према уговору о дјелу непотребна, да се ангажују као гласачи, те да их треба разликовати од оних у радним одијелима који би се требали примити у радни однос, те чија се радничка права крше.
На проблем незаконитог запошљавања у јавном сектору указивало је УГ „Демос“ и сам Дамјан Дунџић. У оквиру акције „СТОП незаконитом запошљавању“ већ су неколико пута на улицама Брчког организирали акције на којима су упознавали јавност о свим аспектима овог проблема.
Дунџић нам говори да постоје одређени помаци, да су у припреми нова законска рјешења, да је број особа ангажованих на основу ових уговора смањен… али да не постоји стварна воља да се ово питање регулише:
„У Брчком су сви политички субјекти, позиција и опозиција, на неки начин заинтересовани за овај проблем, али мислим да је то више нека декларативна заинтересованост. Суштински, они знају да би се то одразило на њихов изборни резултат…“
(zurnal.info)
