Цијене струје су се удуплале, гријање је скупље, као и храна. Али држава константно даје повластице. На примјер, сатница рада је с девет евра подигнута на 12 евра. Држава ће плаћати гријање у децембру, а у септембру смо добили 300 евра за енергију. Минималац је око 520 евра.
Ово за “Независне новине” прича Јована И., која већ неколико година живи и ради у Лајпцигу, а с којом смо кроз разговор покушали да упоредимо како су Њемачка и БиХ реаговале кад је у питању велика економска и енергетска криза.
Јована каже да је поскупљење животних намирница и у Њемачкој било вишеструко, али, исто тако, храна је, наводи, упоредо са стандардом и даље најјефтинија у регији.
“Млијеко је 1,09 € (што је 2,13 КМ), уље је 2,69 € (5,26 КМ), пола килограма паприка је 1.49 € (око 3 КМ), 750 г грејпфрута 0,99 € (око 2 КМ). Десет јаја кошта 2,29 € (око 4,5 КМ), а брашно 70 центи (1,5 КМ)”, прича Јована.
Према њеним ријечима, цијене се разликују од регије до регије. Тако се, каже, за изнајмљивање стана у источном дијелу Њемачке плаћа између 500 и 600 евра, док њени познаници који живе у Минхену плаћају и до 1.200 евра мјесечно.
“Ипак, држава ће нам помоћи тако што ће се подићи доплатак за становање. Поред тога, речено нам је да ће од марта бити залеђене цијене струје и гријања и да ће свима који потроше више од планираног тај дио бити плаћен (субвенционисан). Знам да су синдикалци тражили повећање плата од 10 до 15 одсто, а речено нам је да ће порез бити снижен. Треба да се уведе и Бüргергелд са свим доплацима (помоћ за незапослене)”, наводи Јована И.
Подсјетимо, влада Њемачке је почетком септембра донијела трећи пакет мјера помоћи својим грађанима и привреди, тежак 65 милијарди евра. Њиме се предвиђа да ће мали и средњи предузетници добијати електричну енергију по повољној цијени. Такозвани паушал за енергију у висини од 300 евра, који је поменула Јована, а који је намијењен за запослене, проширен је и на пензионере.
Студенти треба да добију по 200 евра, што треба да буде исплаћено 1. децембра 2022. Поменуте субвенције за станарину обухватиће око два милиона људи. У сету мјера наводи се и да ће социјална помоћ од Нове године бити преименована у новац за грађане, а тиме се прописује да особа која живи сама има право на помоћ од око 500 евра. Поред наведеног, од Нове године ће и дјечји доплатак бити увећан и износиће 237 евра.
Упоређујући ситуацију, једино заједничко или бар слично БиХ и Републици Српској с Њемачком, бар према информацијама које имамо, јесу цијене хране, али и то би могло да се промијени јер произвођачи најављују нова поскупљења.
А када се упореди стандард двије државе (прије свега плате и пензије), разлике су, народски речено, “небо и земља”.
Такође, у БиХ слиједи поскупљење струје за привреду, а све се више спекулише да би и домаћинства могла бити суочена с истим, мада надлежни тврде супротно. Истина је да су грађани од средине ове године добили неколико једнократних помоћи, али оне су практично “како дошле, тако и отишле”.
Исто тако, подсјетимо, најављено укидање акциза на нафту и нафтне деривате никада није заживјело, иако је, уистину, цијена горива у паду у посљедњих неколико дана.
Економиста Ермин Церо каже за “Независне новине” да у БиХ није учињено практично ништа да се помогне грађанима.
“Живимо у држави која не цијени своје грађане. Сва помоћ која је била актуелна била је у предизборно вријеме, па није помогла ништа. Акцизе стоје ту гдје јесу, најављују се нова поскупљења. А за то су везани и други производи”, поручује Церо.
Он наводи да се БиХ не може поредити с Њемачком када је у питању буџет, али да постоје ствари које се овдје могу урадити, баш попут поменутих акциза на нафту.
“У Федерацији БиХ је речено да је помоћ од 1.000 КМ коју ће привредници исплатити својим радницима неопорезиво. Па шта то држава даје, ту не даје ништа. Они се само одричу нечега што свакако не би имали да није исплаћено, па је то ништа”, истиче Церо.
Стручњаци такође сматрају да је Њемачка, као и уосталом цијела Европска унија (ЕУ), довела своје грађане у ситуацију да плаћају скупљу енергију и храну, зато што су увели санкције Русији, али да сви они раде да то не буде на леђима грађана.
“Наша влада није нити једном својом одлуком довела до тога да цијене порасту, за разлику од чланица ЕУ, али грађани Републике Српске свакако осјете посљедице, истина, нешто мање изражене”, каже економиста Синиша Пепић.
Он сматра да све наведено не ослобађа обавезе надлежне да помогну грађанима.
“Најважније је одржати енергетску стабилност преко зиме, ограничити цијене основних животних намирница”, закључио је Пепић.
(nezavisne.com)
