Упркос најавама из Аустрије да би због проблема с илегалним миграцијама могла блокирати улазак Хрватске у шенгенску зону, посљедње изјаве из Беча показују да до таквог расплета ипак неће доћи.
Већина аналитичара сада очекује да ће 8. децембра, на самиту министара правде и унутрашњих послова ЕУ, под чешким предсједавањем, улазак Хрватске у Шенген бити потврђен и да ће на снагу ступити од јануара наредне године.
Уколико се ово потврди у пракси, то ће бити добра вијест и за БиХ, јер ће, осим што ће грађани БиХ имати једно гранично заустављање мање на путу ка западној Европи, коначно бити отклоњене посљедње препреке за почетак изградње граничног прелаза на хрватској страни код новог моста на Сави ка аутопуту Загреб – Београд. Подсјећања ради, “Независним” је у више наврата од стране извора из Европске комисије објашњено да изградња граничног прелаза неће почети док Хрватска не уђе у Шенген и док се систем мало не “ухода”, али да то не би требало спријечити завршетак радова на граничном прелазу до краја године. Тада, међутим, није било ни говора о томе да би могло доћи до одгађања уласка Хрватске у Шенген.
Аделајл Волфл, новинарка аустријског “Стандарда” и дописница листа за наш регион, за “Независне” оцјењује да њена земља неће блокирати Хрватску.
“Улазак Хрватске у шенгенски простор је у сваком случају у интересу многих грађана ЕУ, јер не би жељели да уочи љетних годишњих одмора, када многи од њих путују у Хрватску, морају сатима да чекају на словеначко-хрватској граници”, каже она.
Волфлова је објаснила да је конфузија због могуће блокаде Хрватске настала када је Герхард Карнер, министар унутрашњих послова Аустрије, прије двије седмице изјавио да је против било каквог проширења шенгенске зоне. Његов аргумент је да не функционише заштита спољних граница ЕУ, јер је ове године више од 90.000 азиланата затражило азил у Аустрији, а ради се о земљи усред ЕУ”, објашњава она.
Међутим, након тога је Карл Нехамер, аустријски канцелар, у Загребу ипак дао објашњење да се његова земља неће противити уласку Хрватске у Шенген, јер, како каже Волфлова, сматра да се Хрватска понаша коректно.
“Нехамер се, међутим, веома критично изјаснио о приступању Шенгену Бугарске и Румуније, земаља које већ деценију чекају да уђу у Шенген. И Шведска и Холандија су критичне према уласку Бугарске и Румуније. У Аустрији се, међутим, прије свега ради о унутрашњополитичкој рачуници, гдје се покушава прикупити који поен на чврстом ставу према миграцијама”, објаснила нам је она.
У Европској комисији су нас упутили на званичан став те институције, која сматра да су све три земље – и Хрватска, и Бугарска, и Румунија – спремне у потпуности да учествују у Шенгену.
“Годинама су ове земље чланице значајно доприносиле добром функционисању шенгенског простора, укључујући и вријеме током пандемије и ово недавно, када смо постали суочени с посљедицама без преседана усљед рата у Украјини”, кажу они.
Тврде да ће шенгенско подручје бити сигурније ако ове три земље буду примљене, а тиме ће се уједно, како кажу, додатно проширити подручје слободног кретања људи, робе, услуга и капитала.
Што се тиче Хрватске, истичу да је евалуација хрватске спремности за Шенген трајала од 2016. до 2020. и да је у децембру 2021. то потврђено у Савјету ЕУ.
(nezavisne.com)
