На централној манифестацији обележавања годишњице страдања цивила у Крагујевцу октобра 1941. године у Шумарицама је одржан „Велики школски час”.
Од 2012. године, 21. октобар обележава се као државни празник, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. На тај дан 1941. године, Немци су у Крагујевцу стрељали око 3.000 недужних цивила међу којима су били ђаци и наставници.
Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.
Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС да је снага и симболика тог страдања нешто невероватно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету.
Подсетио је да је стрељање отпочело у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, каже, стрељано 416 мештана, али то није било ни близу квоте коју су Немци били прописали – “100 за једног”.
Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. стрељају, каже Арбутина.
Људи су хапшени свуда – по улицама, кафанама, по државним институцијама и школама…
Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, али и зато што су се Немци послужили триком да се све све ради због замене личних карата.
Ти људи су били заточени у касарни “Танаско Рајић”, и одатле одведени на стрељање 21. октобра, рекао је Арбутина.
Навео је да је, према подацима до којих је дошао Станиша Бркић у својој монографији, за три дана стрељано 2.976 људи.
“Станиша Бркић је именом и презименом утврдио које је тада страдао, мада постоје индиције да их је било више, али то је посао да будуће истраживаче”, рекао је Арбутина.
Према његовим речима, у свом тим стрељањима страдало је мнго деце, али не само у Крагујевцу, него и у Јадру и Краљеву.
Уз подсећање на један од највећих злочина у историји човечанства, из Шумарица су и ове године послате поруке мира и толеранције, апел читавом свету, да се овакав злочин више нигде и никада не понови.
Крај споменика стрељаним ђацима и професорима било је на хиљаде људи из земље и иностранства на јединственом часу историје, сећања и опомене.
На Великом школском часу и поема “Земља,” књижевника Енеса Халиловића, у извођењу глумаца из Крагујевца и Београда, уз учешће хора.
„Успели смо на неки начин да спојимо неспојиво. Од оригиналне трагедије у једну уметничку трагедију, у један специфичан концептуални рецитал, игру гласова, игру креативности у којој проговарамо заправо о животу. Не позивамо се на смрт. Смрт је околност овог простора, али лепота данашњице на неки начин, надвисује све нас у вечности”, каже Петар Станојловић, редитељ наводи РТС.
Јелена Давидовић, историчар, истиче да је култура сећања веома важна за сваку државу.
„Будућим генерацијама да се пренесе, да се овакво зло никада више не догоди. На томе морамо сви да радимо. Не само једна држава, него све државе”, рекла је Давидовићева.
Крај хумки стрељаних, венце су положили делагација Прве крагујевачке гимназије, премијерка Србије Ана Брнабић, представници Народне скупштине, града Крагујевца, амбасада, градова удружења и многи други.
Молебан крагујевачким новомученицима, служило је свештенство Шумадијске епархије.
Иначе, Велики школски час, крај споменика стељаних ђака ипрофесора, у форми уметничко-сценског приказа, одржава се од 1971. године. Тада је изведена поема “Црни дан “Душка Радовића.
(politika.rs)
