Председник САД Џозеф Бајден најавио је сарадњу с Конгресом ради „смањења контроле ОПЕК-а над ценом енергије”. – Остајемо кључна сила стабилизације глобалне економије, поручују из Ријада
Цена барела нафте на светском тржишту наставила је јуче да расте, након историјске одлуке ОПЕК-а плус у среду да рекордно снизи производњу (номинално за два милиона барела, ефективно око 1,2 милиона), упркос супротним очекивањима Вашингтона. Барел северноатлантског брента достигао је јуче вредност од 93,39 долара, док се лака тексаска нафта продавала за 87,74 долара. Америчка инвестициона банка Голдман Сакс након одлуке ОПЕК-а плус процењује да би барел брента пред крај године могао да достигне и цену од 110 долара.
ОПЕК плус донео је „кратковиду и безобзирну одлуку” у времену кад је „одржавање глобалног снабдевања енергијом од изузетног значаја; јасно је да ОПЕК плус сарађује с Русијом”, преноси лондонски „Фајненшал тајмс” оцену портпаролке Беле куће Карин Жан-Пјер. С таквим уверењем, амерички председник Џозеф Бајден и администрација у Вашингтону најавили су низ потеза и намера како би предупредили даљи раст цене барела уочи новембарских избора за амерички Конгрес и заштитили домаће нафтно тржиште, али и да би окренули лист у односима с ОПЕК-ом, првенствено с њеним предводником Саудијском Арабијом. С једне стране, Вашингтон је најавио наставак „одговарајућег” испуштања нафте из Стратешких резерви САД, уз апел домаћим енергетским компанијама да допринесу смањивању историјског јаза између велепродајних и малопродајних цена гаса у САД.
Што се тиче удружења 23 државе извозника нафте, предвођене Ријадом и Москвом, „Бајденова администрација ће се консултовати с Конгресом око додатних оруђа и овлашћења ради смањења контроле ОПЕК-а над ценама енергије”, наводи се у саопштењу из Вашингтона. Другим речима, Бела кућа сада делује спремна да подржи ранију законску иницијативу (НОПЕК) у Конгресу да се ОПЕК прогласи картелом који нелегитимно манипулише ценом нафте и тиме штети интересима Америке.
Шта би све могло снаћи светско тржиште нафте у случају да такав законски предлог буде усвојен у Конгресу, појаснио је пролетос Сухаил ел Мазруеј, министар енергетике Уједињених Арапских Емирата. Према Мазруеју, ОПЕК је неправедно на мети америчких законодаваца због енергетске кризе.
„Уколико ометате наш успостављени систем производње, морате да пазите шта тражите, јер ако имате хаотично тржиште, видели бисте… повећање цена од 200 или 300 одсто које свет не може да поднесе”, рекао је Мазруеј.
Да узврати и ограничи утицај ОПЕК-а, Вашингтон разматра и низ других акција, међу којима су лабављење санкција против Венецуеле, али и забрана извоза бензина, дизела и других деривата из САД. Против те мере недавно се изјаснио Дарен Вудс, извршни директор „Ексон мобајла”: „Смањење глобалне понуде ограничавањем извоза само ће погоршати глобалне несташице”, написао је Вудс у писму америчком министарству енергетике.
Било како било, од одлуке ОПЕК-а плус у среду на Капитол хилу се распламсала дебата на које би све начине САД требало да превреднују односе са Саудијском Арабијом. Конгресмени Том Малиновски и Шон Кастен поднели су јуче предлог закона да САД повуку трупе из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, док је сенатор Берни Сандерс предложио да Вашингтон укине војну подршку Ријаду. „Амерички председници не треба више тамо да иду”, проценио је Сандерс.
ОПЕК плус у међувремену не делује узнемирен овим реакцијама из Вашингтона.
„Покажите ми где смо се то показали ратоборним”, упитао је принц Абдулазиз бин Салман, саудијски министар енергетике.
„Оно што радимо од суштинског је значаја за све извознике нафте, чак и изван састава ОПЕК плус, који ће остати главна сила за стабилност глобалне економије… Саудијска Арабија ће наставити да предузима неопходне обавезе на том задатку”, изјавио је Абдулазиз бин Салман.
С том визијом, ОПЕК плус има од среде и своју нову сатницу. Наиме, 23 државе извознице нафте одлучиле су да текућем Уговору о сарадњи, који истиче пред Нову годину, продуже рок важења до краја 2023. Уз то, уместо месечних седница, као од 2016. године, кад је ОПЕК плус успостављен, убудуће ће се састајати – сваких шест месеци.
(politika.rs)
