Цијене енергената на европском тржишту рашће и у наредном периоду како се буде приближавала јесен и зима те би нафта и гас, а поготово струја чија се цијена за један мегават-сат удесетостручила од почетка године, могли постати попут сувог злата, што ће на крају на својој кожи највише осјети привреда и сами грађани.
Кажу ово саговорници “Гласа Српске” анализирајући посљедње негативне трендове и турбуленције на свјетским берзама те нова поскупљења свих енергената. Цијена гаса скочила је на 3.300 долара, мегават-сат струје кошта 600 евра, угаљ је 420 евра, а након прошлонедјељног пада на 90 долара, барел сирове нафте је опет поскупио на више од 100 долара, због извјештаја о већем паду америчких залиха него што су тржишта очекивала, али и након што је саудијски министар енергетике наговијестио могуће смањење испорука. Снабдијевање европског тржишта нафтом отежано је и након смањења извоза нафте из Казахстана због квара на црноморском терминалу. Осим тога, због ниског водостаја, и довоз деривата баржама у читавој Европи је успорен. Када се подвуче црта, много је негативних фактора који ланчано и негативно утичу на кретање цијена енергената на европском тржишту.
Све ово је довело до тога да грађани и привреда широм Европе већ једва плаћају рачуне. Примјера ради, у Хрватској неким привредницима већ стижу рачуни за гас увећани за чак 450 одсто, уз упозорење да ће цијене бити усклађиване са тржишном сваког мјесеца.
Има ли Европа излаз из овог зачараног енергетског амбиса те како ће се ова негативна кретања одразити и на наше тржиште и живот обичних људи?
Према ријечима економског аналитичара Војислава Вулетића, енергетска ситуација ће сигурно додатно бити погоршана након што 1. новембра ступи на снагу и шести пакет санкција Европске уније, који предвиђа потпуно обуставу куповине руске нафте.
– Сигурно је да ће доћи до новог поскупљења нафте због неразумне политике Брисела. Како ствари стоје, ЕУ чини све да би што више загорчала живот својим грађанима. Нажалост, то ће се прелити и на ове наше просторе, јер смо и ми део тог тржишта. Читава ова ситуација није никако добра – каже Вулетић.
Како је истакао, разлог новог раста цијена лежи и у чињеници да они који имају новца не штеде да би дошли до неопходних енергената пред предстојећу зиму.
– Разбацују се новцем трудећи се да обезбиједе социјални мир у својим земљама. Сматрам да Србија, а ни и Српска не би требало да имају проблема са енергентима. Ми смо мало тржиште. Али, колике ће цене бити, то је тешко предвидети. Што се тиче струје, Српска има довољних количина за своје потребе, па и за извоз, тако да верујем да ни Србија не би требало пуно да страхује. Што се тиче Европе, нисам неки оптимиста, напротив. Мислим да их чека тешка зима у сваком погледу. Ово што им се сад дешава неће бити ништа у односу на оно што их тек чека – поручио је Вулетић.
На питање да ли има излаза из овог зачараног енергетског круга, Вулетић сматра како он постоји – да Европа што прије изађе из “братског” загрљаја Америке, који је све више гуши.
– Земље ЕУ су већ поплавиле у лицу од тог загрљаја и док се не отргну тог стиска, не пише јој се добро – наводи овај економски аналитичар.
Експерт за тржиште нафте и уредник портала “Мој волан” Владимир Грујић сматра да ће БиХ морати дијелити судбину Европе, јер је домаће нафтно тржиште базирано на увозу.
– Цијене на нашим пумпама ће сигурно ићи поново на горе. Значи треба очекивати нова поскупљења, али не и несташицу. Ембарго на руску нафту ће довести до раста трошкова транспорта па самим тим и рафинеријских цијена горива у постројењима у којима и наши добављачи купују нафтне деривате. Такође не треба заборавити да руска нафта важи за једну од јефтинијих на глобалном тржишту, али и да иде зима, што доводи до појачане потражње, што опет, само по себи, доводи до раста цијена енергената – каже Грујић за “Глас Српске”.
Сматра да је и крајње вријеме да државне институције привремено укину акцизе на гориво на најмање 12 мјесеци, јер би ово на крају могло довести да гориво на бензинским пумпама у БиХ значајно појефтини, што би онда колико-толико олакшало пословање привреде, обуздало инфлацију, али и смањило тренутне трошкове домаћинстава.
Енергетичар и економски аналитичар Милош Здравковић каже да је највећи проблем Европе ипак гас, јер не постоје техничке могућности да се овај енергент допреми из других извора, осим руских.
– Приче како ће се ЕУ окренути ка течном гасу су смешне. Једноставно тренутно не постоји изграђена мрежа за његову доставу, а годишње потребе Европе су око 500 милијарди кубних метара гаса – наводи он, појашњавајући и како је то главни разлог високих цијена гаса на европским берзама, које су током ове седмице достигле ниво од 3.300 долара.
Сматра како је реална цијена гаса она која је на азијским берзама, која се креће око 800 долара за један кубни метар овог “плавог” енергента, а што је и даље далеко више од цијена која су биле прије почетка украјинске кризе.
– Људи једноставно морају да схвате да време јефтиних енергената прошлост. И цене струје ће и даље расти, јер треба знати да гас са 20 одсто учествује у светској производњи електричне енергије. Верујем да ће цена струје и даље расти те да би она почетком наредне године могла на европском тржишту износити чак 1.000 евра по једном мегават-сату, што је више од 20 пута више од цене која је била пре само пар месеци. И то је веома лош сценарио за наш континент, јер ће се то директно одразити на европску привреду, јер су ове цене на другим тржиштима далеко повољније. Јефтини енергенти значе и јефтинију робу и услуге. Европска привреда полако, али сигурно, губи на својој конкурентности – истакао је Здравковић.
Указује и на то да су земље које су у претходном периоду дугорочно планирале енергетску политику и доносиле рационалне, а не популистичке мјере и одлуке, данас у далеко повољнијем положају, наводећи примјер Француске која је своју енергетску стабилност, за разлику од Њемачке, базирала на нуклеарној енергији.
Сјеверни ток
Пуштање у рад руског гасовода “Сјеверни ток 2” могло би да помогне у рјешавању растуће енергетске кризе у Европи, изјавио је посланик Бундестага Штефан Котре.
– Чак и да су складишта гаса пуна, то ће ове зиме бити довољно за око три мјесеца. И шта онда? Идеологија мора да уступи мјесто политици усмјереној на стварне чињенице. Једино разумно рјешење је покретање “Сјеверног тока 2” – каже Котре, члан њемачког парламентарног одбора за енергетику и заштиту климе.
(glassrpske.com)
