Замислите ситуацију у којој људи више не могу да подижу новац с банкомата, да плаћају картицама у радњама, нити да пуне резервоаре на пумпама.
Истовремено, нема грејања, а улице су у мраку. У таквим приликама, могуће је замислити да се народ побуни и да крену пљачке. Безбедоносни аспект до сада није био у фокусу енергетске кризе. Швајцарска се сада активно припрема за претњу несташице електричне енергије ове зиме. Тим речима је Фреди Фаслер, полицијски комесар кантона Сен Гален и председник конференције директора полиције и правосуђа (KKJПД) кантона Швајцарске, описао ситуацију протеклог викенда у изјави дневнику „Блик”. Према Фаслеровом мишљењу, тај крајње анархични развој енергетске кризе ипак „није изгледан”, али швајцарске службе безбедности с пажњом прате реакције становништва након препорука владе у Берну грађанству да обезбеди свеће и купи пећи на дрва за случај несташица струје наредне зиме. Истовремено, Швајцарско савезно веће позвало је оператере електрана да преговарају о уговорима о коришћењу резервних електрана у случају несташице електричне енергије, пренеле су агенције.
Грозничаве енергетско-безбедносне припреме једне од најбогатијих земаља света за случај ескалације енергетске кризе у Европи биле су добар повод да берзе јуче поново „катапултирају” цену природног гаса. Наиме, јуче рано по подне цена природног гаса са септембарским датумом испоруке у ЕУ премашила је на берзи у Лондону вредност од 3.000 долара за хиљаду кубика (3.024 долара), први пут од марта. Истовремено, цена гаса на кључној европској енергетској берзи ТТФ у Холандији порасла је јуче пре подне за читавих 48 евра, на 292,4 евра по мегават-сату. Кључни повод за раст цене гаса јесте одлука „Гаспрома” од прошлог петка да на најмање три дана (од 31. августа до 2. септембра) потпуно обустави испоруке сибирског енергента Немачкој и Европи, преко „Северног тока 1”.
Други окидач јучерашњег „гасног рекорда” била је објава немачког министра економије Роберта Хабека да неће узети у разматрање предлоге за продужетак радног века три преостале активне нуклеарке у тој земљи и после Нове године. Иначе, Дојче банк је у јулу прогнозирала да ће у Немачкој дрво бити коришћено за огрев, где год то буде могуће. С тим у вези, најјача економија Европе ових дана бележи рекордни скок увоза пећи на дрва из Турске, док је у Бундестагу истовремено отворена жестока полемика око оживљавања „Северног тока 2”. Наиме, Клаус Милер, шеф енергетског комитета Бундестага, препоручио је влади у Берлину да обнови преговоре с Москвом око енергетике. Енергетске санкције Русији биле су „озбиљна грешка”, поручио је Милер.
На тој линији је и Волфганг Кубицки, потпредседник Бундестага, који је упозорио да Берлин „нема ниједан добар разлог” да не пусти „Северни ток 2” у рад, односно да „народ не мора да се смрзава”, а привреда да пати због актуелне политике. Двојицу протагониста овог приступа дочекала је сместа салва критика из владе, као и из Кијева. Предлог Кубицког је „неприкладан”, оценио је немачки министар финансија Кристијан Линднер, односно „потпуно ирационалан”, како то сматра Дмитриј Кулеба, шеф дипломатије Украјине.
У међувремену, на енергетским берзама нису сигурни да ли би „Гаспром” најављену тродневну обуставу рада „Северног тока 1” (због, како је наведено, ремонта једине преостале радно активне турбине у излазној гасној инсталацији Портоваја код Санкт Петерсбурга) могао продужити. У палети мера за случај додатног смањења испорука руског гаса, Берлин се, незванично, спрема да 14. септембра теретном железничком саобраћају (за превоз угља, гаса, нафте и руда) да готово апсолутни приоритет над путничким возовима.
Истовремено, на другом крају ЕУ, Бугарска ових дана вуче нове енергетске потезе. С једне стране Софија је најавила забрану извоза огревних цепаница у земље изван ЕУ. С друге, Бугарска је, како је саопштио Росен Христов, министар енергетике прелазне владе Бугарске, само делимично прихватила сарадњу с америчким снабдевачем ЛНГ-ом (доставу једног од понуђених седам танкера), због неслагања око цене енергента.
(politika.rs)
