Једно је јасно, погибија „краља пшенице” Олексеја Вадатурског је убиство с предумишљајем, само се у медијима поставља питање ко је то учинио.
Оснивач и власник једне од највећих компанија за трговину пшеницом „Нибулон” погинуо је са супругом Раисом последње ноћи у јулу, кад је погођена спаваћа соба њихове куће у Николајеву.
Одмах су почеле да се појављују различите верзије догађаја: од несрећног случаја до убиства с предумишљајем. Николајев јесте на мети руске артиљерије последњих дана, али се не искључује ни могућност да је неко с украјинске стране заправо извршио атентат. Шефица Николајевског регионалног савета Ана Замазејева после њихове погибије рекла је за Канал 24 да је „планирана ликвидација” Вадатурског повезана с његовим путовањем у Турску у вези с извозом житарица, које је требало да се одржи ове недеље.
Главно питање о којем се сада расправља у пословним круговима јесте шта ће бити с компанијом Вадатурског и како ће се овај догађај уопште одразити на ситуацију на пољопривредном тржишту. Олексеј Вадатурски први је почео да гради лучке терминале за жито на Дњепру (пре тога су се ослањали на елеваторе за жито), те су га због тога прозвали Адмирал Дњепра. Откако је почео рат сва та инфраструктура је практично заустављена, али генерално то остаје „златна” предност на домаћем пољопривредном тржишту.
„Нибулон” је једна од малобројних украјинских компанија које су успеле да се пробију у првих пет водећих трговаца житом у Украјини, на листи на којој су претежно транснационални холдинзи, преноси украјинска „Страна”. Међутим, на пољопривредном тржишту кажу да у самом „Нибулону” већ дуго постоји страни капитал, али је главни удео и даље у рукама породице Вадатурски. Поставља се питање да ли ће остати на листи водећих трговаца житом, односно да ли ће моћи да настави да се равноправно такмичи с транснационалним компанијама. Сада се све може променити. Власништво је, како се прича, било подељено између Олексеја Вадатурског и његовог сина Андрија у односу 80 према 20 одсто. Син је наводно по очевом налогу отишао у политику да лобира за законе који подржавају породични бизнис, и иначе је мање склон бизнису, а више политици (бивши је посланик у странци Петра Порошенка). Сада мало ко верује да ће моћи да задржи све: поставља се само питање да ли ће имовину продати одмах или када царство почне да се распада.
Стари Вадатурски био је тврдоглав и остао је у Николајеву иако је имао могућност да оде у иностранство. На „Форбсовој” ранг-листи 100 највећих украјинских бизнисмена за 2020. годину, заузео је 15. место с капиталом од 450 милиона долара. Важио је за једну од кључних личности Николајевске области, а од почетка рата финансијски је подржавао Оружане снаге Украјине.
На руским телеграм каналима разматрају се три верзије трагичног догађаја: према првој, реч је о циљаном нападу на Вадатурског – због послова са житом или његове улоге у одбрани Николајева (бизнисмен је у региону имао велики утицај). Друга верзија наводи да су фрагменти ракете коју је оборио украјински ПВО систем погодили његову кућу. Трећа верзија каже да је циљ била војна јединица која се налази у истом подручју, али да је она промашена, а погођена кућа бизнисмена.
Руски медији активно користе верзију о наводним несугласицама између Вадатурског и Зеленског, уз наговештај да је седиште украјинске обавештајне службе укључено у напад на кућу, а да је као „покривалица” искоришћено руско ракетирање. Херсонски народни посланик Алексеј Коваљов, који је прешао на страну Русије, чак је рекао да би Вадатурски наводно могао да пређе на руску страну.
„Неслагања Вадатурског с Кијевом у последње време су све већа. Као резултат недавно усвојених закона, он је изгубио монопол на транспорт жита, а ако би руске трупе ушле у Николајевску област, Вадатурски би највероватније прешао на нашу страну”, рекао је Коваљов.
Истовремено, извори „Стране” блиски погинулом бизнисмену, као и стручњаци за тржиште, негирају и постојање озбиљних несугласица између Вадатурског и Зеленског и његов план да пређе на страну Русије. Наводе да није било говора о било каквом отвореном сукобу и да је тешко замислити патриоту Вадатурског као „пребега”, посебно ако се има у виду да је од почетка рата активно пребацивао средства Оружаним снагама Украјине.
Украјинска страна, дакле, говори о томе да су Руси циљано убили Вадатурског. Ана Замазејева каже да је ликвидација планирана и повезана с прехрамбеном кризом коју Русија покушава да створи у свету. Али, пре ће бити да кривце за погибију краља жита треба тражити у његовом окружењу. Извор украјинског медија с тржишта пољопривредних производа говори о „америчким инвеститорима” који „Нибулон” контролишу са „40 одсто камате”, иако је главна реч ипак остала на Вадатурском.
(politika.rs)
