Брчко дистрикт и његова надалеко чувена пијаца “Аризона” означени су као једна од критичних тачака кључних за шверц оружја на сјеверу Босне и Херцеговине, која је, опет, црвеним словима наведена као кључна држава преко које се оно даље дистрибуише у земље Европске уније.
„Глобална иницијатива против међународног организованог криминала“ у свом „Билтену ризика“ објавила је истраживање о шверцу оружја у БиХ у којем се наводи да је ова земља кључна држава преко и из које оружје путује у земље Европе или тамо гдје је тражено, а да је Брчко још од деведесетих година прошлог вијека постао мјесто за трговање свим и свачим. Посљедњих година, наводи се, свједочили смо читавом низу инцидената на овом локалитету, од кријумчарења миграната кроз пропусне границе према Хрватској и Србији, преко дроге до оружја и проституције.
“БиХ и извор и транзитна земља за кријумчарење малокалибарског и лаког наоружања. Од краја рата 1995. године, земља је преплављена оружјем. Дио овог оружја кријумчарен је у конфликтна подручја у региону, а други дио је кориштен у терористичким нападима у западној Европи. Главно жариште шверца оружја налази се у сјеверној БиХ у Брчко дистрикту, мјесту које од деведесетих година прошлог вијека “бије” глас продавнице свега и свачега. Нису ријетки ни инциденти у вези са шверцом дроге и оружја”, наводе у овом истраживању.
Даље се наводи да се огромна количина оружја слијева у Украјину, укључујући и оно које долази са Западног Балкана и да је његова цијена од почетка рата у Украјини скочила за 100 одсто. Постоје индиције да се на ратишту користе аутоматске пушке и минобацачи произведени у Србији.
Опасност од екстремизма и радикалног десничарења
Истраживачи наводе да постоји опасност да дио оружја које преплави Украјину касније доспије назад на Западни Балкан, било да га користе криминалне групе или паравојне формације, или да се даље прода на црном тржишту. Вјерује се да би проток оружја и бораца између Западног Балкана и Украјине могао повећати ризик од, нарочито десничарског, насилног екстремизма, убистава и паравојног насиља.
Посљедња пријетња која посебно забрињава, у односу на дестабилизујући утицај оружаних група у регијама у којима се етничке тензије могу брзо подстаћи, је проток оружја и бораца напријед-назад из ратне зоне у Украјини, за који се вјерује да би могао да прошири криминалне и паравојне групе на Западном Балкану, да ојача своје арсенале и повећа радикализацију.
Стручњак за безбједност Сафет Мушић каже за портал Capital да су сви њихови резултати истраживања показали, а то су потврдиле и друге релевантне организације, да је БиХ једна од држава у Европи у којој постоје огромне количине нелегалног оружја, од рата наовамо.
“Слична је ситуација и у другим државама Балкана, чак и у Хрватској. Ниједна од ових држава није спровела озбиљну акцију на смањењу количине нелегалног оружја. Додатни ризик представља то што се ради о војном наоружању којем вријеме ништа не може, а оружје у БиХ је доступно свима у сваком тренутку. И то не само пушке и пиштоље, него и противтенковско наоружање”, каже Мушић.
Он говори да смо прошле године имали запљену ручних бомби произведених у бившој СФРЈ, које су биле на путу из БиХ према Шведској. Та држава је тада постала позната у свијету по обрачунима југословенским бомбама.
“Дешавало се да се сукобе афричке криминалне организације и да једни на друге бацају бомбе произведене у бившој Југославији. Бомбе су наши људи преносили у Шведску аутобусима. Утврдили смо да су у БиХ набављане по пет евра, а тамо продаване за 50 евра. Можете мислити како су то радили док то није постало толико масовно да је полиција пресјекла канал. Шведски медији су то назвали “Балканизација шведског мафијашког криминалног миљеа”. Тако нешто је за Шведску раније било непојмљиво. Такође, у Великој Британији и у Француској, у запљенама и у терористичким актима пронађено је оружје са Балкана”, каже он и додаје да Украјина данас јесте сада жариште на које се слијевају свјетске залихе оружја, али да су у тај бизнис су сада највише укључене државе, јер су то велике количине.
У обрачунима афричких група југословенске бомбе
На основу података о локацијама полицијских акција на којима је пронађено оружје или су се догодила хапшења, кријумчарења има готово у свим дијеловима БиХ, показује даље ово истраживање. Ипак, највише га је на истоку, у тузланској и сарајевској регији, западној Херцеговини, на подручју Босанске Градишке, Бањалуци, Тешњу, Добоју, Бијељини и Зеници. Дио оружја украден је из складишта у БиХ.
Од 2006. године догодило се девет крађа оружја из складишта Оружаних снага БиХ. У марту 2017. године из касарне у Билећи нестало је осам пиштоља и шест аутоматских пиштоља. Оружје и муницију украо је војник у касарни на Палама 2018. године. Министарство одбране је у фебруару 2021. године обавијестило да је нестала “одређена количина оружја из Центра за основну обуку у Пазарићу“, а наводно је украдено 25 висококвалитетних пиштоља.
Према информацијама Граничне полиције БиХ, један број недавних запљена указује на кријумчарење ватреног оружја. Полиција је 2021. године забиљежила 18 кривичних дјела везаних за кријумчарење оружја. Заплијењено је 27 комада оружја, бомби и 1.135 комада муниције.
У истом периоду поднесено је седам прекршајних пријава против осумњичених за кријумчарење, а одузета су два комада оружја и 231 комад муниције. У марту 2022. године, међународна истрага коју су заједно спровеле француска и хрватска полиција открила је да је криминална група, укључујући чланове из Хрватске, Босне и Херцеговине и Француске, покушавала прокријумчарити оружје у Француску.
Крајем 2018. године хрватска Канцеларија за сузбијање корупције и организованог криминала покренула истрагу против двојице Хрвата који су се наводно бавили кријумчарењем екстазија из Холандије у Хрватску, као и оптичке опреме за оружје, те 37 килограма пластичног експлозива из БиХ.
Оружје и дроге руку под руку
Групе које кријумчаре оружје, раде то паралелно уз дрогу, тврде експерти. Оно путује највише кроз позната жаришта организованог криминала, преко главних аутопутева, граница, те граничних прелаза преко који прелазе у запечаћеним камионима. Користе се и шумски путеви дуж границе са Црном Гором и Хрватском, те чамци за границу са Србијом, а када се користе ове руте, ангажују се локални водичи и носачи.
Стручњак за безбједност Дарко Трифуновић каже за Capital да се трговање оружјем не ради преко пијаце, него преко повјерљивих људи.
“Они који имају то оружје и пуштају га у промет, добро знају коме ће да га продају и ко су људи из криминалног миљеа који су им контакт. Све је то већ организовано и увијек повезано са дрогом. Дио оружја онда стиже путевима дроге, а купи се и на дестинацијама сличном мрежом. Тај депо оружја, врло често иде истим каналима којим иде дрога. То се лако види у запљенама, увијек је и једно и друго. Пар комада пиштоља или 50 бомби, иде најчешће организованим криминалом наркотика преко момака који то обављају. Мале количине иду тако. Великим тргују државе и службе. Када говоримо о поријеклу оружја, све је то микс. Оружје је роба, долази и из приватних збирки, трофеја, тек произведено без ознаке, заоставштина из рата, ранија производња. Ко би то све контролисао? Слаба је контрола, власт није јака да се избори са тим, границе су пропусне”, каже Трифуновић.
(capital.ba)
