Грађани БиХ готово три мјесеца не могу да обезбједе угаљ за огрев, јер су сви рудници блокирани због огромне наруџбе из Србије која је унапријед купила све што се ископа, због чега нико не зна када ће доћи на ред и хоће ли бити угља за предстојећу зиму.
Куповина огрева која обично почиње чим се зима заврши, односно у априлу и мају, а најкасније у јуну, када су цијене угља најповољније, ове године отегла се до краја јула због одлуке предсједника Србије Александра Вучића који је помрсио рачуне грађанима и који сада панично траже начина да обезбиједе топлу зиму у својим домовима.
Како сазнаје портал Capital, из Рудника мрког угља из Бановића пуних 20 дана ниједан камион, осим оних из Србије, не може да стане у ред за утовар.
“Више од 20 дана нисмо продали ништа грађанима и не зна се када ће почети. Најмање 150 камиона чека на утовар мјесец и два мјесеца и не можемо доћи на ред. Србија има велику наруџбу, ми смо чули да се ради о два милиона тона, али то не знам да ли је тачно, те да праве залихе због кризе са енергентима. Њихови камиони долазе, довозе јапију за рудник (дрвене облице) и одвозе угаљ тамо. То траје већ два мјесеца. Грађани зову и траже, али ми немамо одговоре и не знамо када ће доћи на ред. Чак ни радници рудника који су угаљ узели умјесто регреса не могу да га добију”, испричао нам је један возач.
Он нам је објаснио да је цијена једне тоне угља тренутно 128 марака у руднику, а да они са превозом продају и до 200 марака. Прошле године цијена тоне угља за грађане била је са доставом до 135 КМ.
Пребацују се са пелета и гаса на угаљ
Нажалост, изјаву директора рудника о томе колика је наруџба Србије и да ли ће грађани ипак доћи на ред како би купили огрев за зиму, нисмо успјели добити иако смо га чекали два дана.
Да је гужва и да грађани чекају због наруџбе из Србије потврдио нам је и технички директор Рудника “Бреза” из овог града Алија Салкић. Он је потврдио и да је угаљ поскупио и то за 20 одсто у односу на претходну годину, те да га наплаћују сада и до 220 марака по тони.
Осим тога, каже он, велики број грађана мијења свој начин гријања и са пелета и гаса се пребацује на угаљ, што пријети преоптерећењу електро-енергетске мреже у зимском периоду. Салкић каже да грађани чекају у реду за куповину угља и да није сигуран до када ће то трајати.
“Потражња за угљем у БиХ се повећала за најмање четири пута ове године због панике око набавке енергената. У Србији изгледа постоји проблем да се набави угаљ. Они су наши купци од раније, али сада купују много више него прије. Имамо добру сарадњу, али не можемо испоручити онолико колико траже. Не знам колико су тачно наручили, али рекли су да би откупили комплетну производњу коју имамо”, каже он.
Салкић објашњава да је рудник у власништву термоелектране и да јој испоручује око 400.000 тона годишње, што је њихова примарна обавеза, док све преко тога, продају на слободном тржишту.
“Купци из Србије ове године су нам рекли да би купили и дупло више од нас него што дајемо у ТЕ. Ипак, ми нећемо ићи на штету наших грађана, надам се да ће сви добити угаљ“, каже он.
У Управи за индиректно опорезивање БиХ су нам потврдили да тренутни бројеви показују да је Србија од БиХ купила далеко већу количину угља него прије годину дана.
Продаја порасла два и по пута
Србија је од 1. јануара до 30. јуна ове године купила од БиХ 109.214 тона мрког угља по цијени од 15,385,005 КМ, док је у истом периоду годину прије купила 46.482 тоне за 5,893,542.43 КМ.
Продаја угља Србији је порасла два пута, али то је тек врх леденог бријега, јер предсједник Александар Вучић каже да им је потребно чак четири милиона тона.
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ мрки угаљ у Србију извозе рудници из Бановића (86.586 тона), Фоча (19.247 тона), Угљевик (12. 975 тона), Тузла (17.005 тона), Бреза (7.850 тона), Зворник (4.350 тона), Добој (5.188 тона), Живинице (2.661 тона), Високо (тона) и Брчко дистрикт (102 тоне).
Угаљ, као и дрво, сада је јасно, постао је стратешка сировина у БиХ око које се отимају купци ван граница, угрожавајући домаћу производњу, али и грађане директно.
Почетком јуна БиХ је привремено забранила извоз дрвета ван граница јер је, пратећи односе понуде и потражње, као и кретање цијене огревног дрвета и пелета, констатовано да је у БиХ, због повећане потражње на свјетском тржишту, дошло до знатног повећања извоза и да је ситуација достигла забрињавајући ниво и тражи хитну реакцију са циљем стабилизације домаћег тржишта о чему је ЦАПИТАЛ већ писао.
Питање да ли ће исто то бити предложено за угаљ, без којег би могао остати велики број грађана хтјели смо поставити и министру спољне трговине и економских односа БиХ Сташи Кошарцу, али он се није јавио на позив нити је одговорио на поруку.
(capital.ba)
