Од средине деведесетих година и престанка рада брчанских текстилних фабрика, Интерплета и Младости, брчанска јавност скоро да и није чула за некога ко се у Брчком жели да бави модним дизајном.
Нова времена и нове околности охрабрили су неке нове појединце који су идући за својим сном, чврсто одлучили да се прихвате овог, колико креативног, толико и неизвјенсог посла, посебно ако се има у виду да такви појединци долазе из мале средине каква је Брчко.
У ову слободно можемо рећи, авантуру, храбро је закорачио Стефан Алексић, модни дизајнер и једно од најмлађих и најупечатљивијих лица босанскохерцеговачке модне сцене. Он је недавно представио своју најновију колекцију за пролеће/лето 2022. на брчанској ревији, одржаној испред Градске Вијећнице.
Публика у Брчком имала је прилику да се по први пут упозна са гламурозним и софистицираним стилом брчанског дизајнера. Колекцију сачињавају женске одјевне комбинације од најфинијих и најквалитетнијих материјала.
Питали смо како се и зашто одлучио за ово занимање.
Стефан Алексић: Мисао која ми је пала на памет када сам уписивао средњу школу била је: У којем смјеру ћу показати више креативности? Између два смјера рекао сам себи текстилни техничар, јер сам осјетио да ћу бити слободнији у стварању, а исто тако да нисам озбиљан да се водим са толиким правилима које бих морао поштовати уколико бих се одлучио да се школујем за грађевинског техничара. Тако да мој избор је био јасан али и исправан, што се показало касније.
нула49: Шта је најважније за једног дизајнера који жели да дође до изражаја?
СА: Оно што је најважније јесте да дизајнер остане посвећен ономе што воли, да прати свој осјећај који има у себи, те да његује љубав као што и сам гајим љубав према креирању одјевних комада.
н49: Како изгледа твој процес стварања, тј. твој почетак?
СА: Овисно о теми коју себи задам, јер пратим који осјећај имам у себи у датом моменту, сједам за радни сто окружен папиром, маркерима, бојицама и слично што ми је потребно да стварам нешто ново. Ставим слушалице у уши, пустим музику и кренем са силуетом. Наравно музика је таква да представља позадину оног што креирам и притом стварам причу коју цртам. Некада процес цртања траје 20ак минута, док некада и до 1х останем да радим на једном цртежу, овисно о томе колико желим да уживам у свом раду и колико желим да се изгубим изван стварности. Док црташ све те појединости на одјевном предмету схваташ причу, и схваташ колико ће бити тежак начин израде, тј. трансформација идеје у стварни одјевни комад. Јер све што креирам је више носиви haute couture (франц. висока мода), који се ради ручно и гдје се показује људско умијеће стварања.
н49: Да имаш три ријечи да опишеш савршени стајлинг, које би то биле?
СА: Три ријечи које у задње вријеме говорим себи када се облачим су: једноставност, чистоћа и минимализам.
н49: Твоје хаљине, сукње, одијела су све ручни рад. Колико је времена потребно за реализацију ових креација?
СА: Све што није висока мода је стварање свакодневне одјеће, која је сама коегзистеција између човјека и машине на којима се ствара. Уколико радим на нечему што захтјева ручну израду и високу моду потребни су сати, чак и дани рада. Док за веома компликоване ствари чак и мјесеци израде. Све остало може се реализовати кроз пар сати, тако да, у зависности од врсте одјевног предмета, буде готово у једном дану.
н49: У којем смјеру се даље видиш у будућности? Желиш ли радити на развоју властитог бренда или имаш можда амбиције запослити се у некој реномираној модној кући у иностранству?
СА: Прије или касније ћу нагло скренути у само једну улицу, а то је да мој посао буде да стварам haute couture, али до тога треба доћи, а до тада ћу уживати у вожњи у којој сам сада.
Свакако желим развити свој бренд до свјетског нивоа, гдје би свима то добро досло.
Мени да што прије скренем у већ поменуту улицу, а другима могућности рада са DiSantique брендом. Уколико ми се понуди прилика да радим за велике модне куће, биће ми драго да са њима сарађујем, гдје бих кроз њихову кућу оставио свој траг, али да останем и да радим за неке од њих не бих волио јер оно што креирам желим да представља модну кућу DiSantique.
Сваки па и најтежи пут креће првим кораком. Стефан је храбро и бескомпромисно искорачио у ову колико цијењену, толико и захтјевну дјелатност. Уз жељу, вољу, знање и креативност, мало среће неће бити наодмет.
Срећа, упућенији кажу, прати храбре.
