Одлука (не)легитимног високог представника Кристијана Шмита о наметању финансирања општих избора у БиХ, којом је директно поништио одлуку Савета министара БиХ с тим у вези, изазвала је нова политичка сукобљавања.
За разлику од званичника Републике Српске, за које је Шмитово противдејтонско деловање, не само недопустиво и неприхватљиво, него је и „потврда да БиХ нема суверенитет”, да је „пропала земља” и да је „протекторат”, из политичког Сарајева стижу – изливи одушевљења. Стижу чак и позиви Шмиту да настави у започетом стилу и да „наметне и електронско гласање”.
Неки од политичара из Републике Српске у Шмитовој одлуци препознају „жељу међународног фактора да буде инволвиран у изборни процес”, што, по њиховој оцени, „подразумева и пројектоване изборне резултате”. Председник Уједињене Српске Ненад Стевандић сматра да је Шмитова одлука „вероватно у некој корелацији с новим претњама које стижу и покушајем да се утиче на изборе”.
Након што је наметнута одлука и службено објављена, сарајевски медији известили су како је потез Шмита, чије именовање на позицију коју заузима није потврђено у Савету безбедности УН, због чега је непризнат у Српској, „важан и због тога што је наложио измене Закона о финансирању институција БиХ”, што, напомињу, „значи да финансирање избора више не може бити упитно, нити ће нека странка то моћи да блокира неусвајањем буџета”.
За председавајућег Савета министара БиХ Зорана Тегелтију Шмитова одлука је непотребна, бескорисна и довешће до даљих неспоразума у БиХ.
„То је још једна у низу одлука којима се испуњавају жеље појединаца или група у БиХ”, рекао је Тегелтија. Њему, као неком ко се годинама бавио пројектовањем буџета и њиховим извршавањем, нејасно је на који начин мисле да спроведу такву одлуку.
„Ако желе да поштују минимум закона и прописа, мораће да донесу још неколико одлука да би се ово могло спровести и још једном показати како се на овај начин не помаже институцијама БиХ, на овај начин се оне уништавају”, навео је Тегелтија у изјави за РТРС.
Коментаришући деловање Шмита, који „нема формално именовање нити бонска овлашћења”, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је одлука коју је наметнуо пораз међународне заједнице и да се на тај начин дестабилизује БиХ. Ту одлуку Додик разуме као „поруку и сигнал да су они спремни да иду до краја, да креирају листе, одлучују ко ће ићи на изборе, а ко неће”.
С друге стране, политичари из Сарајева аплаудирају Шмиту, поздрављају његову одлуку и представљају га као неког ко „има важну улогу у БиХ”. Оспоравање те његове улоге, како то каже бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић, „лицемерно је и неодговорно”.
За Џаферовићевог истомишљеника Жељка Комшића, хрватског члана Председништва БиХ, Шмитова одлука „представља победу босанског политичког фактора, односно здравих политичких опција које су с међународним партнерима играле конструктивну улогу током дуге политичке борбе за одржавање избора, које је ХДЗ настојао да блокира. Посебно му је, каже, „важно то да се није пристало на политичке уцене, где се настојало да се блокадом изборног процеса издејствује антиевропско решење на штету БиХ”.
Из Амбасаде Руске Федерације у Сарајеву поново су подсетили да је без одговарајуће резолуције Савета безбедности УН деловање Кристијана Шмита, као високог представника, нелегитимно и да његове такозване одлуке нису обавезујуће. У саопштењу наводе, између осталог, да је, „што се тиче суштине последње од њих (одлуке) која се односи на одржавање избора, последња граница цинизма превазиђена”.
Посебном одлуком Савета министара БиХ, коју је Шмит поништио, за финансирање избора било је обезбеђено 9,7 милиона конвертибилних марака. Централна изборна комисија БиХ није била задовољна тим износом, па је од Шмита тражила да он наметне одлуку да јој се пребаци 12,5 милиона марака, колико је од почетка тражила, што је он и прихватио.
(politika.rs)
