Тренд улагања и трговања највриједнијим племенитим металом на планети – осмијумумом – постаје актуелан у региону.
У прошлости су се племенити метали углавном користили као валута, а данас су високоцијењени као улагања и индустријска роба. Најновији тренд у регији који се односи на улагање и трговање највриједнијим племенитим металом на планети тренутно је осмијум.
Један грам осмијума кошта 1700 евра, односно 30 пута више од исте количине злата. У Србији га тренутно посједују само три особе и ниједна га не носи као накит. Своју уштеђевину уложили су у овај ријетки метал.
Овај племенити метал у наше крајеве стигао је прије неколико година. Израђен је од платине, а затим уз специфичну обраду добија велику густоћу попут дијаманата. Осмијум због вриједности постаје занимљив за улагање баш као злато и сребро на Балкану. У Србији је тренутно у оснивању Институт за осмијум, који ће се бавити његовим пласирањем на српско тржиште.
Љуба Јакић, који је пионир у трговини овим захвалним металом, у изјави Новостима рекао је да је нови тренд улагања постао актуелан у свијету и на Балкану управо због недостатка злата на свјетским берзама.
“То је нови племенити метал из исте осме групе периодног система, о њему се мало зна, на светском тржишту је непуних осам година, а продаја је у Европи скочила 500 одсто. Залихе овог метала на планети су изузетно мале или су у поређењу с њима 2500 пута мање од светских залиха злата”, рекао је Јакић.
Објашњава да се тренутно овај метал обрађује само у једној лабораторији на свијету, који се налази у Швајцарској, у компликованом процесу који може потрајати мјесецима у којима се на температурама изнад 3.600 степени прерађује у прах.
Руде од које настаје осмијум, платине, највише има у Латинској Америци и Русији.
“Где год се прави платина, као нуспродукт се појављује сирови осмијум. Када је сиров, изгледа као песак, неинтересантан потпуно, али када се кристализује у лабораторији, на изузетно високој температури, из сунђерасте структуре постају кристали, ситнији или крупнији, плавичасте боје. Прелепог, ексклузивног изгледа”, каже Јакић.
Аутор концепта осмијума као инвестиционог средства је компанија из Њемачке. Само се у Институту у Њемачкој формира јединствена цијена, праве се комади производа у облику дискова, квадрата, правоугаоника, или накита који откупљују представници 30 института широм свијета. Сваки комад има своју уникатну тежину и димензију и сви су регистровани у Њемачкој.
Диск од осмијума од 17,5 грама, сада вриједи више од 30.000, а прошле године цијена је била 26.000 евра. Облик крста је због компликованије производње скупљи, па 0,609 грама кошта око 3.300 евра. Октагон од 1,2 грама кошта око 3.000 евра.
“Овај посао у Србији је у повојима, али ће сигурно прерасти у важну инвестициону тему у будућности”, рекао је Јакић.
Појашњава да је у девет година злато порасло за 96 одсто, односно цијена је скочила у просјеку за 11 одсто годишње.
“У истом периоду осмијум је поскупео три пута више и вредност му је готово 300 одсто већа. Осим тога, злата нема довољно, све га је мање на свету. На испоруку злата из Аустрије где су познате ливнице чекамо месец дана. У свету постоји укупно око 60 сертификованих ливница инвестиционог злата, двоструко више него пре две деценије. Све то сведочи о експанзији овог метала као средства улагања”, објашњава Јакић.
Према ријечима стручњака, све више људи постаје свјесно да новац губи вриједност и да га треба чувати у племенитом металу, а не у папиру. Јакић каже како је исплативо штедјети у осмијуму, чија вриједност, за разлику од злата или криптовалута, никада није пала.
(nezavisne.com)
