На рачунима парламентарних политичких странака у БиХ, од 2004. године до данас, завршило је више од 335 милиона марака из буџета са свих нивоа власти, а они који прате њихов рад и ситуацију на терену упозоравају да је у великој мјери тај новац узалуд бачен.
Податке о годишњим приходима странака, и то само по основу прилива из буџета јер оне имају и друге изворе финансирања, од чланарина до прилога физичких и правних лица, објелоданила је Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ у петак у информацији о планираним и исплаћеним средствима политичким субјектима у 2021. години из свих буџета у БиХ.
Закон о финансирању политичких странака прописује да се странке могу финансирати из буџета БиХ, ентитетских буџета, кантоналних те буџета Брчко дистрикта, али и других јединица локалне управе и самоуправе. На захтјев ЦИК-а податке о уплатама током прошле године није доставило пет општина – Равно, Пале-ФБиХ, Котор Варош, Вишеград и Источни Стари Град, али јесу остали.
– За финансирање политичких субјеката у 2021. години планирано је 19,35 милиона КМ, а исплаћено 18,85 милиона – потврђено је у ЦИК-у БиХ, гдје су додали да према расположивим подацима 28 локалних заједница није издвојило средства за финансирање странака у прошлој години.
Упоредни преглед буџетских издвајања за политичке субјекте од 2004. до 2021. године показује да је у том периоду, из буџета са свих нивоа власти у БиХ, на њихове рачуне стигло 335,7 милиона КМ. На годишњем нивоу су се, према показатељима, ти износи кретали од 13,2 до 23,7 милиона КМ.
– Буџетска издвајања су од 2004. до 2008. године константно расла, од 2009. до 2012. је било осцилација, а 2013. године исплата је пала за око 12 одсто, да би поново расла до 2020. Издвајања из буџета политичким субјектима у 2021. години већа су за 17,6 одсто у односу на издвајања годину раније – пише у извјештају ЦИК-а.
Члан Стратешког одбора “Коалиције под лупом” и предсједник Форума грађана Тузла Вехид Шехић, на питање да ли је толики новац оправдан и да ли је потребно наставити ту праксу, каже да је најбољи одговор на то поглед на стање у БиХ у цјелини.
– У скупштинама се често намећу теме које нису никако у интересу грађана. Сигурно је да странке нису оправдале новац који им је редовно, без обзира на кризе, стизао на рачуне. Али код нас је политика специјално занимање и искључиво материјално корисно за оне који се њоме баве, тако да не треба ни да чуди откуд корупција, непоштене изборне кампање. У позадини свега је чињеница да у БиХ нема поштења и владавине права – истакао је Шехић за “Глас” и додао да странке више стварају атмосферу несигурности, страха него што дају допринос стварању правне, економски стабилне земље.
Највише новца завршило је на рачунима водећих партија у Републици Српској и ФБиХ, међу којима су СНСД, СДА, ХДЗ БиХ и други.
(glassrpske.com)
