Њемачка је недавно одржала самит о што бржем запошљавању избјеглица из Украјине на њемачком тржишту рада, што ће сасвим сигурно утицати и на политику према запошљавању радника са западног Балкана.
Наиме, протеклих година Њемачка је под притиском својих послодаваца суочених с мањком радне снаге значајно олакшала приступ радника са западног Балкана и чак је кроз Уредбу о западном Балкану омогућила запошљавање и радника за неквалификоване послове. Међутим, Влада те земље била је суочена с опасношћу да би превелики одлив радника са западног Балкана могао ослабити матичне земље и довести до економских и социјалних немира, што не би било у њемачком интересу. Због тога су, упркос притиску њемачке индустрије, увели ограничења, попут увођења квота од 25.000 радника годишње како би онемогућили превелик одлив радне снаге са западног Балкана.
Сада, међутим, у Њемачку долазе стотине хиљада избјеглих Украјинаца и Њемачка је, по свему судећи, нашла адекватну конкуренцију за раднике са западног Балкана.
На самиту је Хубертус Хајл, њемачки министар за рад, изјавио да украјинске избјеглице представљају квалификовану радну снагу погодну за њемачко тржиште рада те је с представницима њемачких удружења послодаваца, синдиката и Агенције за запошљавање Њемачке разговарао о организовању курсева за њемачки језик, а жели и увести процедуру за убрзану нострификацију украјинских диплома, посебно када су у питању занати и техничке вјештине.
“Желимо тим избјеглицама пружити перспективу на нашем тржишту рада. Полазимо од претпоставке да ће они код нас остати дуже вријеме и зато је за њихово интегрисање у наше тржиште рада потребно уложити заједнички напор”, рекао је он.
Подвукао је да се у намјери интегрисања украјинских радника полази првенствено од потребе да се помогне људима у потреби, али да је питање здравог разума како то искористити за олакшавање приступа тржишту рада и како тим људима омогућити регистрацију боравка у Њемачкој и добијање радних дозвола.
Што се тиче вјештина које Украјинци посједују, Хајл је рекао да се ради о квалификацијама које одговарају, али да се често ради о дипломама које нису у потпуности усклађене с њемачким.
Како преносе њемачки медији, Комори занатлија Линебурга, за коју се истиче да је најангажованија када је у питању техничка помоћ украјинским радницима, наглашавају да не виде проблеме да се Украјинци укључе на тржиште рада, с изузетком здравственог сектора.
С обзиром на то да је Украјина земља с много индустријских погона, за препоставити је да посједују сличне, ако не и боље квалификације за њемачко тржиште од западног Балкана.
Адмир Чавалић, економски аналитичар, каже за “Независне новине” да је тржиште БиХ сувише мало да би могло значајније да буде угрожено од стране украјинских радника и вјерује да ће се исељавање наше радне снаге наставити.
“У БиХ је мала популација. Мислим да би се то више могло одразити на неке друге земље, попут Румуније или Бугарске. Битно је нагласити да одлазак наших радника у Њемачку ствара одређене проблеме неким компанијама у БиХ”, рекао је он.
Чавалић каже да није само у питању Њемачка, већ да се сви у Европи труде да интегришу украјинске раднике у своје тржиште, укључујући и сусједну Хрватску.
“Благо речено, сви се отимају и боре за украјинске раднике. То је врло квалитетна и продуктивна радна снага, која може донијети резултате свакој економији”, рекао је Чавалић и додао да утицај украјинске кризе на БиХ више види у односу Европе према руском капиталу, односно чињеници да постоји све већи притисак на компаније које желе да наставе пословање у Русији или с том земљом. Додао је да је реално очекивати да ће се неке компаније преселити из Русије на западни Балкан.
“БиХ ту конкурише са Сјеверном Македонијом, Србијом, Црном Гором. Отворени Балкан даје додатне могућности за долазак страних компанија, а то је заиста одлична прилика с обзиром на близину граница ЕУ”, закључио је Чавалић.
(nezavisne.com)
