Роман Аркадијевич Абрамович рођен је у Саратову у југозападној Русији, неколико стотина километара од границе са Украјином, 1966. године.
Његова мајка Ирина умрла је од тровања крви кад је имао једну годину, а његов отац је умро две године касније у несрећи са краном на градилишту. После тога Абрамовича је одгојила родбина, а он је време провео у Комију, у северозападној Русији, где је новац био оскудан, а зимске температуре веома ниске.
„Да будем сасвим искрен, не могу рећи да сам имао лоше детињство”, једном је рекао за Гардијан у ретком интервјуу.
„У детињству не можете упоређивати ствари: неко једе шаргарепе, неко једе слаткише, оба имају добар укус. Кад сте дете, не правите разлику.”
Школу је напустио са 16 година, радио је као механичар и служио у Црвеној армији, пре него што је почео да продаје пластичне играчке у Москви. Прешао је на парфеме и дезодорансе, изградивши богатство пошто је већа отвореност под совјетским лидером Михаилом Горбачовим дозволила већи маневарски простор предузетницима.
„Дивљи исток”
Распад Совјетског Савеза, а са њим и управљања државе минералним богатствима, пружио је више прилика, и у раним двадесетим, Абрамовичу се више пута посрећило у пословању. Преузео је нафтну компанију Сибњефт од руске владе на намештеној аукцији 1995. године за око 250 милиона долара, a продао ју је назад влади за 13 милијарди долара 2005. године.
Његови адвокати тврде да нема основа за тврдњу да је згрнуо велико богатство путем криминала, пише Би-Би-Си. Међутим, он је 2012. године на британском суду признао да је извршио исплате у сврху подмићивања како би дошло до његовог споразума за Сибњефт.
Учествовао је у „алуминијумским ратовима” деведесетих, у којима су се олигарси – људи који су стекли огромна богатства и политичку моћ после пада Совјетског Савеза – борили за контролу над овом огромном индустријом.
„Свака три дана, неко би био убијен”, изјавио је Абрамович 2011. године, додавши да га је ова претња по властиту безбедност учинила нерадим учесником у том послу.
Али, Абрамович је додатно доказао колико је чврст, стекавши стотине милиона фунти усред свог тог хаоса.
Улазак у политику
Постао је савезник председника Бориса Јељцина и играч на постсовјетској московској политичкој сцени, а једно време је чак имао стан у Кремљу. Кад је Јељцин поднео оставку 1999. године, Абрамович је наводно био међу онима који су подржали премијера и бившег шпијуна КГБ Владимира Путина као његовог наследника.
Кад се Путин устоличио, желео је да успостави доминацију над олигарсима. Неки су завршили у затвору, док су други били прогнани ако нису показали верност.
Абрамовича није задесила ниједна од те две судбине. Он је 2000. године био изабран за гувернера осиромашеног региона Чукотка, на североисточном крају Русије. Стекао је популарност пошто је уложио властити новац у социјалну службу, али је поднео оставку на тај положај 2008. године. Сво време, одржавао је његове пословне интересе, преузимајући сва класична обележја богатства – купујући уметничке слике, куће, аутомобиле, јахте.
Лондон зове
У необичном потезу за човека који се нашироко сматрао повученим, стидљивим чак, Абрамович је 2003. године постао славан широм фудбалског света кад је купио Челси, највећи клуб у западном Лондону, у споразуму вредном 140 милиона фунти.
„Моја читава филозофија у животу је улагање у професионалне клубове”, рекао је он Фајненшел тајмсу.
„У Чукотки имам професионалне тимове , а исто ћу урадити и овде.”
Под тренерском палицом Жозеа Муриња и других, Абрамовичево богатство је помогло да Челси освоји пет титула Премијер лиге, по две Лиге шампиона и Лиге Европе, пет ФА купова, европски Суперкуп и Светско клупско првенство.
Абрамовичеве године донеле су неприкосновени успех фудбалском клубу Челси
Новац разних олигарха последњих година је преплавио Лондон. Сматра се да Абрамовичев властити портфолио подразумева вилу са 15 соба у Кенсингтон Палас Гарденсу у западном Лондону, наводно вредну више од 150 милиона фунти; стан у Челсију; ранч у Колораду; и викендицу на Француској ривијери.
Његове јахте – Соларис и Еклипс – спадају међу највеће на свету. Абрамович, који се разводио три пута, власник је и приватног авиона.
Кад га је 2006. године Гардијан упитао шта новац може да учини за некога, он је одговорио:
„Не може да вам купи срећу. Мало независности, да.”
Он сасвим сигурно има много новца, даље наводи Би-Би-Си. Финансијски медијски гигант Блумберг процењује да Абрамовичево богатство износи 13,7 милијарди долара, што га чини 128. најбогатијим човеком на свету. Његов ривал Форбс процењује да је то ипак 12, 3 милијарде долара, и ставља га на 142. место.
Оно што је под великим знаком питања, међутим, јесте распон његове независности од Путина. Прошле године је Абрамович тужио издавачку кућу Харпер Колинс за клевету, због књиге Путинови људи Катерине Белтон, у којој се тврдило да му је руски председник наредио да купи Челси. Али Абрамовичеве везе са Путином настављале су да га муче, нарочито кад су руске снаге почеле да се гомилају на граници са Украјином, а потом и извршиле инвазију на њу.
Кад је најављено замрзавање Абрамовичевих и средстава још шест олигарха у Великој Британији, министарка спољних послова Лиз Трас је изјавила:
„Уз њихове блиске везе са Путином, они су саучесници у његовој агресији. Крв украјинског народа је на њиховим рукама.”
Абрамович је најавио продају Челсија осам дана пре него што су му уведене санкције. Неки навијачи су наставили да скандирају Абрамовичево име, али многи политичари траже да његова средства буду заплењена, а не само замрзнута.
„Надам се да ћу моћи да посетим Стамфорд Бриџ још један последњи пут да бих се опростио од свих вас уживо”, поручио је Абрамович навијачима Челсија.
Али повратак у западни Лондон мало је вероватан у догледно време. У бизарном обрту, испоставило се да је Абрамович испољио симптоме наводног тровања – заједно са вишим преговарачима Украјине – на мировним преговорима на украјинско-белоруској граници одржаним почетком марта. Међутим, појавио се потом на преговорима Русије и Украјине у Турској, а Кремљ је саопштио да су приче о наводном тровању само наставак пропагандног рата против Русије.
(politika.rs)
