Кориштење пелета се сматра еколошки прихватљивијим и једноставнијим, али оног тренутка када су цијене нагло скочиле, све његове предности су пале у воду.
Закон понуде и потражње наметнуо је нову цијену популарног енергента, изазвао сумње у вјештачку несташицу на тржишту, а они који су водили рачуна о заштити околиша и нису хтјели прљати руке дрвима и угљем, сада имају само један циљ – угријати се ове зиме, на било који начин.
Цијене пелета су више од 500 КМ по тони, произвођачи тврде да су се фокусирали само на домаће тржиште, трговци да нису дигли цијене, а све већи број грађана одлучује се вратити на угаљ и дрва.
Компанија Woodland из Дрвара 15. септембра је престала извозити пелет како би задовољила потребе домаћих купаца. Међутим, сусрећу се с низом проблема.
“Проблем нам ствара што други пелетари обећавају људима пелет и умјесто да испоштују договор, они га извозе”, казали су нам из компаније Woodland.
Ситуацију су, тврде, максимално искористили трговци који су купили пелет по вансезонским, нижим цијенама, а продају га по знатно вишим.
“Наручили су у јулу и аугусту и плаћају по цијенама које су тада биле актуелне, а продају га по 400-500 КМ. Трговци и сада траже пелет, али се трудимо да га продајемо само крајњим купцима који имају мале пећи. Такође, сусрећемо се и с високим цијенама сировине, јер власници пилана због високих цијена у трговинама мисле да и произвођачи продају пелет по високим цијенама. Код нас је велепродајна цијена пелета 330 КМ плус ПДВ”, наводи Будимир.
Из компаније Хифа тврде да немају залихе пелета и да га увозе, а да је цијена по којој га продају формирана искључиво на принципима тржишне економије.
“Сви озбиљнији прометници пелетом су присиљени увозити пелет како би испоштовали потписане уговоре и снабдјели своје купце. Сматрамо да је такво дјеловање довело до јачања понуде и заустављања даљњег раста цијена пелета на бх. тржишту. Сматрамо да било која фирма појединачно или удружено не може направити несташицу пелета и створити вјештачку кризу овог енергента у БиХ. Треба знати да је слична ситуација и у сусједним државама, као и у Западној Европи. Посртање појединих произвођачких гиганта у ЕУ је довело до проблема на тамошњем тржишту, уз неизбјежне рефлексије и на Балкан те се у земљама региона одвија сличан сценариј као у БиХ. Дакле, морамо знати да пелета нема довољно ни у Хрватској, Србији, Македонији и другим земљама”, тврде из компаније Хифа.
Нема података од увезеном пелету
Из Woodland-а истичу да је повећање цијена лоша реклама те да би новонастала ситуација могла довести до масовног увоза јефтинијег и лошијег пелета који ће се на домаћем тржишту продавати по високим цијенама. Вањскотрговинска комора БиХ нема податке о увезеном пелету јер он, како тврде, спада у категорију отпадака од дрвета и није га могуће раздвојити од иверала или пилоте.
“Проблем је што нико није складиштио пелет, савјетовали смо купцима да купују у мају, јуну и јулу, када је и цијена повољнија, али сви чекају зиму. Имали смо понуду да увеземо пелет из Бугарске и Украјине, али нисмо хтјели рискирати. Не знамо какав је тај пелет и сами себи бисмо направили штету уколико је лошег квалитета”, кажу из Woodland-а.
Из компаније Сенигор тврде да не зарађују на пелету који продају, односно да на тони узимају само 20 КМ како би дјелимично покрили трошкове пријевоза.
“Тренутна цијена пелета у Сенигору износи 440 КМ по тони с ПДВ-ом и пријевозом на територији Кантона Сарајево. Међутим, имамо минималне количине, пошто је огромна потражња. Набавна цијена коју плаћамо произвођачима је 420 КМ и ми на ту цијену додајемо 20 КМ. Нисмо лагеровали количине и сада нас је стварно стид да кажемо купцима да је цијена пелета 500-600 КМ, а прије неколико мјесеци је била 300 КМ. Једно вријеме смо бојкотовали произвођаче када су дигли цијене, али смо одлучили да је ипак корисније да продајемо по нашој набавној цијени уз малу корекцију за додатни трошак транспорта који имамо да одвеземо на адресу наших купаца”, казао нам је извршни директор Сенигора Алем Омерхоџић.
Бх. пелет због квалитета тражен на страном тржишту
Тврди да тренутно продају само пелет домаћих произвођача јер се у већини случајева производи или састоји од буковог дрвета, док се страни пелет углавном прави од мање калоричног дрвета и самим тим је лошијег квалитета.
“Међутим, због недостатка количина и безобразне цијене бит ћемо приморани да увеземо одређену количину пелета по нижој цијени. Сматрам да многи произвођачи копају себи јаму с абнормалним повећањем цијена пелета пред сезону, не узимајућу у обзир потенцијалне дугорочне посљедице својих пословних одлука. Закон понуде и потражње је основни разлог повећања цијене пелета на локалном тржишту. Пелет произведен у БиХ је много квалитетнији од пелета који се производи у другим европским земљама и због тога је наш пелет тражен на тржишту Италије, Аустрије и других земаља, а то су тржишта која су спремна да плате пелет по много вишој цијени него што су становници БиХ у могућности”, истиче Омерхоџић.
Сматра да се у цијелу причу требају укључити надлежне институције, јер је на слободном тржишту тешко увести било какве рестрикције или лимитирати цијене.
“Вјерујем да је производња пелета огромна прилика за БиХ да развије масовну производњу и осигура властиту методу топлификације наших домова. Масовна производња пелета би била идеално рјешење за проблем топлификације, као и чишћења многих деградираних шума. У том смислу мислим да је потребно да се ресорна министарства задуже за креирање плана и потицаја према произвођачима пелета”, наводи извршни директор Сенигора.
Ипак, упркос високим цијенама закључује да је пелет, као еколошки прихватљив производ, и даље један од економичнијих производа за загријавање домова, ако се упореди с цијеном електричне енергије или плина.
(glassrpske.com)
