Раст цијена како горива тако и основних животних намирница постао је константан те скоро сваки дан грађане чека неугодно изненађење, а стопа инфлације, која је у децембру прошле године износила 5,9 одсто, највише утиче на грађане ниже куповне моћи, јер они половину свог дохотка потроше на храну и превоз.
Скок цијена сировина, али и нафтних деривата на свјетским тржиштима евидентно утиче и на енормни раст цијена производа у БиХ, те је тако, поред раста цијена горива, скок цијена већ одавно примјетан и код најосновнијих намирница као што су уље и шећер, а посљедњих седмица грађане по џепу удара и све већа цијена пекарских производа, те тако цијена векне хљеба од бијелог брашна у појединим пекарама у Бањалуци износи и до 1,8 КМ. Поређења ради, Србија је увела уредбу да се ограничи цијена хљеба на максималних 46 динара, што је око 70 фенинга, што значи да је хљеб у Републици Српској скоро три пута скупљи него у Србији.
Када је ријеч о мјерама које власт предузима да се помогне грађанима, чија је просјечна нето плата у децембру прошле године износила 1.038 КМ, а синдикална потрошачка корпа 2.031 КМ, у Министарству трговине и туризма РС су за “Независне новине” казали да је Влада РС почетком новембра прошле године усвојила уредбу којом је маржа у промету на мало са десет одсто смањена на осам одсто, а маржа у промету на велико са осам одсто на шест одсто.
О контроли раста цијена огласио се и Милорад Додик, лидер СНСД-а и српски члан Предсједништва БиХ, који је навео да је потребно да се преконтролише свако повећање цијена и види да ли је оно реално или не, те је најавио да би крајем ове или почетком сљедеће седмице требало да буде одржан састанак са темом раста цијена одређених производа. Додао је да ће они који се понашају неодговорно подижући цијене без икаквих економских разлога бити суочени са одређеним мјерама које држава може да предузме. Како је за “Независне новине” казао економиста Саша Стевановић, тешко је прогнозирати како ће се инфлација кретати у наредном периоду те је навео да ми имамо увезену инфлацију.
“Када имамо инфлацију у Европи, онда се то рефлектује и код нас, јер већи дио тих производа ми увозимо. Нема неких механизама којима би се могла контролисати инфлација”, рекао је Стевановић, додајући да можемо само да посветимо пажњу томе како да се ефекти инфлације и раста цијена животних намирница и нафте умање код просјечног потрошача. Додао је да инфлација највише погађа сиромашније грађане, односно грађане ниже куповне моћи.
“Они највише троше на храну и енергију, односно на превоз, и потроше до половине доходака, док у Европској унији грађани потроше трећину. Цијена хране код нас је у децембру прошле године у односу на децембар 2020. године порасла за 11 одсто, а у ЕУ је то око три одсто”, казао је Стевановић, додајући да имамо срећу што није порасла цијена електричне енергије за домаћинства.
Да се смањење маржи на велико и мало неће битно одразити на коначну висину цијена коју плаћају крајњи потрошачи, за “Независне новине” је потврдила Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката РС.
“Можда би боље било да се постигне договор са домаћим произвођачима да се врате цијене на оне прије поскупљења, а да се држава појави као неко ко ће дјеловати према тим произвођачима да не буду на губитку”, казала је Мишићева, додајући да нешто слично ради Србија.
“Питање робних резерви могло би се овдје искористити као добра ствар када су у питању уља и масноће, али ми немамо робне резерве”, навела је Мишићева. Додала је да, иако се мали избор активности може предузети у БиХ да би се ограничио раст цијена, најбоља мјера је повећање плата радницима.
“То је једини начин да одржимо потрошњу, јер ако одржимо потрошњу, одржаћемо привредну активности, ако њу одржимо, одржаћемо и наш БДП”, казала је Мишићева, истичући да се код нас као нигдје свако дешавање на свјетским тржиштима злоупотребљава.
“Поскупљење репроматеријала и енергената на свјетском тржишту код нас се и те како злоупотребљава. Тако вам се од цијена хљеба у неким пекарама заврти у глави, а да не говорим о другим производима од брашна. Порасле су и цијене уља, а притом ми у Брчко дистрикту имамо нашу производњу уља”, рекла је Мишићева.
Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана ДОН Приједор, навела је да подржавају сваки разговор о смањењу цијена те да очекују већу контролу инспекцијских органа у наредним данима, да се провјери да ли је реално да се раст цијена на свјетским тржиштима одмах одрази на производе код нас.
“Имамо свакодневно увоз многих артикала и врло брзо одреагујемо да повећамо цијене, а не ради се увијек о производима за које смо набављали сировине по вишој цијени. Мислим да ће бити добра прилика да се, како је најавио Додик, преконтролише шта се дешава на тржишту”, рекла је Марићева за “Независне новине”. Додала је да нафту увозимо, али није реално да смо увезли баш сваку тону пшенице.
“Ово повећање пензија од четири одсто, уз сву добру вољу Владе РС, није резултирало великим ефектом, јер то на 400 КМ пензије значи 16 КМ повећања”, навела је Марићева, додајући да мјере морају бити заиста драстичне.
“Нећемо ни доћи до оних заиста социјално угрожених и то не само оних који су евидентирани у Центру за социјални рад, већ сада причамо и о људима који примају пензију од 400 КМ, који сада спадају у социјално угрожену категорију”, казала је Марићева.
Цијене пшенице на берзи око 280 евра
Како је за “Независне новине” навео Зоран Кос, предсједник Удружења млинара РС, тренутно је на берзама смиривање цијена пшенице, те се цијена вреће бијелог брашна од 25 килограма у Српској креће од 24 до 26 КМ. “Од оног рекордног нивоа када је пшеница била 300 евра на берзи, вратила се на 280 евра и она се сада креће око 285 евра па падне на око 270 евра”, навео је Кос, додајући да се не очекује даљи раст цијена, осим ако не дође до значајнијих поремећаја на свјетским тржиштима.
(nezavisne.com)
