Заинтересованост за рударење и трговину криптовалутама у БиХ стално расте, а поред заљубљеника у IT овим се све чешће баве и пензионери, учитељи па и попови.
Навели су ово стручњаци из области криптовалута који су у разговору за “Независне новине” рекли да у БиХ још не постоји законска регулатива којом се дефинише ова област, али да то не значи да трговина овом валутом не подлијеже другим законским прописима.
Подсјећамо да је раније било говора да ће Савез за бољу будућност радити на изради приједлога закона који ће први пут покушати регулисати област криптовалута у БиХ.
Никола Клак, оснивач и директор BCH (Balkan Crypto Exchange) мјењачнице у Бањалуци, потврдио је да тренутно још у БиХ не постоји законска регулатива којом се регулише рударење криптовалута.
“Имамо информације да се ради на законској регулативи која се генерално односи на криптовалуте и њихово мјесто у традиционалном финансијском систему. То ће се радити по узору на Србију, да се дефинише шта је криптовалута, које се фирме баве тим, ко су остали учесници”, рекао је Клак за “Независне новине”, додајући да према неким информацијама Закон о криптовалути би требало да буде на сједници парламента крајем ове године, али да то зависи од других фактора.
Појаснио је да то што не постоји закон о криптовалутама не значи да трговина овом валутом не подлијеже другим законским прописима.
“Порез на добит од криптовалута се плаћа као порез на плату, није посебно дефинисан и не постоји разлог да се другачије дефинише. Наша фирма која се бави посредовањем у продаји криптовалута ради на основу Закона о трговини”, објаснио је Клак.
Истакао је да је заинтересованост грађана за рударење и трговину криптовалутама заиста велика, те да је овај тренд у БиХ настао прије пет до шест година.
“Како расту цијена и вриједност криптовалута, тако расте и заинтересованост грађана, али и предузећа и фирми, како за рударење, тако и за чување и продају криптовалута”, казао је Клак, додајући да се овај тренд на почетку карактерисао као пролазни и за којег су заинтересованост имали само заљубљеници у IT.
“Међутим, сада смо свједоци да у томе учествује више људи. Ја волим рећи да међу клијентима имамо пензионере, учитеље, попове, као и порезнике”, навео је Клак.
На питање да ли ће најаве највећих финансијских регулатора Европске уније да се стави забрана за кључне облике рударења биткоина, јер се тиме троше велике количине електричне енергије, утицати на рударење у БиХ, Клак је рекао да смо ми мало тржиште те да се не рударе све криптовалуте на исти извор напајања.
“Неке се рударе на тежи начин потрошњом струје, а сада доста њих прелази на друкчији систем који не троши никакву електричну енергију. Биткоин је најстарија и најпознатија криптовалута, која се неће моћи забранити, али може се десити да земље које немају довољну инфраструктуру за толику количину електричне енергије могу протјерати рударе да рударе у другим земљама”, навео је Клак, додајући да што се тиче БиХ има неколико фирми које се озбиљније баве рударењем, али на свјетском нивоу то није велико учешће.
“Наше тржиште је веома мало, поред велике заинтересованости, то је мала привреда, гдје људи углавном имају око двије машине за рударење, а оне троше као мала кварцна гријалица и доста људи се током зиме грије на ове машине”, закључио је Клак.
Како је у разговору за “Независне новине” рекао Милош Грујић, економски стручњак, трошење струје није проблем док год рудари редовно плаћају рачуне.
“Када велики свјетски финансијски ауторитет изјави нешто о уштеди енергије и енергетској ефикасности, онда цијене криптовалута падну. То ми дјелује као намјерно пуштање балона да неко заради на њему”, рекао је Грујић, додајући да ће заинтересованости увијек бити јер је то идеално за људе жељне брзе зараде.
“Сваки пут када се појави нова вијест за криптовалуте порасте интерес”, казао је Грујић.
Када је ријеч о уређености тржишта криптовалута у БиХ, Грујић је рекао да је тешко говорити о тржишту ове валуте само за једну земљу.
“Ово је типичан примјер интеграције, глобализације финансијских тржишта. Када причамо о тржишту криптовалута, то је једно велико глобално тржиште. Тржиште криптовалута је остварење сна либерала, јер се све може посматрати као тржиште које нема један финансијски централни ауторитет”, закључио је Грујић.
Оснивач прве криптовалуте у БиХ под називом RXC (RuXCrypto) Неџад Смајић је за “Независне новине” рекао да је ово пројекат Crypto.ba заједнице коју је Смајић основао 2016. године.
“Наша криптовалута је настала у циљу едукације младих. Она није започета да се на њој профитира, већ да буде одскочна даска младима из БиХ и шире да науче основе криптовалута. Валута је у оптицају и може се купити”, навео је Смајић, додајући да је интерес грађана велики, јер на овај начин им је омогућено да на свом језику рударе.
“Она је децентрализована, ја сам је само започео, а даље она наставља сама”, навео је Смајић.
(nezavisne.com)
