Хрватски Државни завод са статистику објавио је прве резултате пописа становништва у тој земљи који показују да је Хрватска током протеклих 10 година остала без 396.360 људи и да тек три града имају више од 100.000 становника – Загреб, Сплит и Ријека.
Од пописа становништва 1948. Хрватска није забиљежила оволико низак број. Од 1991. је изгубила 895.736 становника, скоро цијели Загреб. У задњих десет година, тј. од прошлог пописа становништва, који је одржан 2011, изгубљено је 396.360 становника, готово 10%.
Хрватска није имала мање становника још од 1948. године, показују резултати пописа. Број становника у овој земљи пада од 1991, од када је изгубила 895.736 становника, односно скоро цијели Загреб, док је само током посљедњих десет година, од прошлог пописа који је спроведен 2011, изгубила 396.360 становника – готово 10 одсто.
Те 2011. године у Хрватској је живело 4.284.889 грађана, а данас их живи само 3.888.529.
Послије Загреба (769.944 становника), Сплита (161.312 становника) и Ријеке (108.622 становника), четврти највећи град у Хрватској и даље је Осијек, који је 2011. године имао 108.048 становника, а сада их има 96.848.
Ријека је изгубила 14,6 одсто свог становништва, а Сплит 13,7 одсто.
Резултати пописа показују да нема жупаније у Хрватској која је забиљежила пораст броја становника.
Вуковарско-сремска је изгубила скоро сваког петог становника (више од 19 одсто), Сисачко-мославачка и Бродско-посавска 17.53 одсто, а најмањи пад је био у Загребу, Дубровачко-неретванској и Задарској жупанији.
Хрватски медији пишу да је реалан број становника још и мањи јер су многи грађани пописани иако већи дио године раде у иностранству, док су се неки и одселили, али су их породице пописале у Хрватској.
Хрватски демографи Анђелко Акрап и Марин Стрмота објаву о првим резултатима пописа становништва 2021. коментарисали су за Индеx, наводећи како је ово било очекивано. Притом су упозорили на тешке посљедице које могу очекивати с падом броја становника као што су урушавање пензионог, здравственог и образовног система.
“Све је то очекивано и треба водити рачуна о томе да су то још увијек први резултати. Кад се објаве потпуни резултати, они ће показати право стање, а можемо очекивати још и мањи број становника од овог. Више их не можемо имати с обзиром на дугогодишње природно смањење, имамо више умрлих него рођених, а и огроман талас исељавања”, казао је Анђелко Акрап.
Осим броја становника, опада и број домаћинстава у Хрватској, али расте број стамбених јединица, поготово у приобалним жупанијама.
Број домаћинстава смањен је за 80.615 (5,31 одсто), а број стамбених јединица повећан је за 103.534 (4,61 одсто).
Попис становништва у Хрватској је, након што је рок три пута продужаван, завршен средином новембра прошле године.
Грађани су могли сами да се попишу користећи упитник у електронском облику који је био доступан на порталу е-Грађани, да би након тога пописивачи пописивали све пописне јединице које се нису самостално пописале, уз контролу података прикупљених самосталним пописивањем.
(nezavisne.com)
