Змија дуга скоро два метра увукла се у корпу у којој је спавала тромјесечна беба у кући у семберском селу Модран, а овај несвакидашњи догађај крајем децембра прошле године, који је имао срећан епилог, узнемирио је не само родитеље већ све мјештане тога краја.
Oвим ријечима је за “Глас Српске” причу о несвакидашњим догађајима који ових дана забрињавају Семберце почео змијар Мићо Пантић из Модрана код Бијељине који већ деценијама исцјељује оне који се нађу на путу шарке, поскока и других отровница.
О Мићи, за којег многи вјерују да говори “немушти језик”, чуло се надалеко јер већ деценијама лијечи људе противотровом који сам прави.
– Случај са бебом догодио се скоро, нема ни десет дана. Била су отворена улазна врата куће и змија је кроз ходник ушла у собу, а затим и у корпу у којој је беба спавала. Она неће ујести дијете, али ју је привукло то што беба мирише на млијеко – рекао је Пантић.
Испричао је да су по њега дошла два дјечака, која су му усплахирено саопштила да се на беби налази змија.
– Ја сам на прву мислио да се шале, али сам ипак отишао. Када сам ушао у собу, угледао сам богами голему змију, дужу од 180 центиметара. Узео сам је и однио преко ријеке и бацио да остане жива – вели Пантић.
Змије у децембру, како каже, одржало је топло вријеме па нису ни имале времена да се сакрију.
– Чим сунце изађе, мами их вани. Сад се стање мало умирило како је захладило, али било је неколико уједа током децембра. Двије жене је из сламе ујела змија за руку, док је једну ујела из канте са дрвима која је преноћила вани. Долазио ми је и један мушкарац којег је змија ујела за ногу – испричао је Пантић по чију су помоћ долазили људи који живе и преко границе, јер серума почесто мањка.
Како каже, високе температуре и дуготрајна суша која је љетос задесила наше крајеве пореметили су ове гмизавце и истјерали их на површину земље, па у самоодбрани нападају људе чак и у децембру.
– Биле су јако љуте, да бог сачува – каже Пантић и додаје да прошле зиме није било сличних ситуација.
Међу најопаснијим змијама на нашим просторима издваја поскока и шарку.
– Први симптоми након уједа могу се одмах осјетити. Мјесто почиње да бриди и отиче, а човјек се све више осјећа успавано – рекао је овај храбри старац.
Како је испричао, змије су га за живота ујеле више од 300 пута.
– Свака змија ме уједе зато што мора. Ипак ја немам никакав страх од њих – закључује Пантић.
Традиција
Мићо Пантић борбу са змијама води више од 60 година, а свој “занат” ће, како каже, пренијети на сина.
– То се преноси с кољена на кољено. Мој ђед је пренио на мене, а сад ћу ја свом сину, то се ланчано ради. Мени је више од 80 година и вријеме је да знање пренесем сину. Он полако учи, али још ја правим противотрове – рекао је Пантић.
(glassrpske.com)
