Грађани БиХ протеклих дана свједоче поскупљењу огрјева, радило се о дрвету, пелету или брикету, а разлог се крије у поскупљењу сировине, које у коначници највише осјете крајњи потрошачи.
Цијена пелета по једној тони прошле године била је максималних 300 КМ, а сада његова цијена износи и до 500 КМ.
Слична је цијена и огрјевног дрвета, која је прошле зимске сезоне износила до 90 КМ по кубном метру, док је данас и до 120 КМ.
Уз ову рачуницу један пензионер тешко да може загријати свој простор без задуживања с обзиром на то да су му потребне минимално три пензије само за енергенте у виду дрва, док би му за загријавање пелетом требало доста више.
Тим поводом разговарали смо с Јосипом Шакићем, привредником из дрвне индустрије Средњобосанског кантона, усмјереног на извоз ка ЕУ, који је у разговору за Клиx казао да је на тржишту дошло до пораста цијена сировина и осталог репроматеријала, цијене рада и струје, али да поред тога толика поскупљења нису оправдана.
– Ако гледамо 2020. годину и дрвно-прерађивачку индустрију, производња је била драстично смањена због утицаја пандемије коронавируса. Сада, након локдауна, је дошло до повећане потражње готових производа из дрвно-прерађивачке индустрије па је повећана производња. Многи су, да би надокнадили минус из претходног периода, приморани подизати и цијене својих производа. Све се то одразило и на цијене пелета, огрјевног дрва и брикета – казао је Шакић.
Један од произвођача пелета нам је казао да је веома тешко на тржишту набавити сировину од које се прави пелет те да је и цијена те сировине данас виша него прошлих година.
Шакић каже да је на повећање цијена утицао закон понуде и потражње.
– Цијена рада је порасла за десетак одсто, енергија иде до 20 одсто, репроматеријали, али то не значи да производ треба поскупјети чак 60 одсто – додао је наш саговорник.
На крају је рекао да је поскупљењем сировина и енергената на свјетском тржишту дошло и до поскупљења свих других производа код нас, али да вјерује да ће ускоро доћи до стабилизације тржишта па чак и до пада цијена производа из дрвно-прерађивачке индустрије.
На крају се поставља питање шта представља еколошко, а шта финансијски прихватљиво гријање грађана БиХ у данашњем времену, када је у држави пензионера минимална пензија мања од 400 КМ.
(srpskainfo.com)