Цијене основних животних намирница у Босни и Херцеговини стално расту, а бројни грађани се питају како да преживе нова поскупљења.
Разлог због чега се повећање цијена знатно осјети на буџету грађана јесте то што имамо низак животни стандард. Међутим, економски стручњаци сматрају да држава има неколико механизама којима може утјецати индиректно на ублажавање поскупљења.
Пијаца у Брчком зими је пуста. Купаца је генерално све мање, претежно су то старије генерације, јер се млађи већином одлучују за куповину у великим тржним центрима.
„Све је поскупјело“, причају продавачи. А жале се и на услове – паркинга нема. Људи не желе да дођу – кажу, свака куповина је казна ако се стане испред Пијаце.
А поскупљењима говоре и грађани: „Ево, ја сам јутрос био, могу вам рећи радосну вијест, да је пиво појефтинило, а брашно отишло горе. Значи, ми хтјели или не хтјели, морамо ићи за алкохолом“.
Удружење за заштиту потрошача Брчко дистрикта БиХ у октобру ове године отворило је информативни сервис за грађане, а од тада је на њихову адресу упућено 30 разних жалби на поскупљења. Најугроженија популација су пензионери.
„Апелујемо на нашу друштвено-политичку заједницу Дистрикт Брчко, да Влада помогне овим најугроженијим категоријама становништва, којих је већина. Да им се помогне на тај начин да се ограничи повећање маржи и цијена основних животних намирница“, објашњава Шукрија Дупчанин, предсједник Удружења за заштиту потрошача Брчко.
Као главни разлог ових валова поскупљења стручњаци наводе чињеницу да је Босна и Херцеговина мала и отворена економија која у великој мјери зависи од увоза из иностранства, те да су мјере које су стране владе предузимале током пандемије коронавируса, попут штампања већих количина новца да би се помогло локалним привредама, довеле до инфлације и генерално раста цијена основних животних намирница.
„Препостављам да ће у току наредне године, чак и средином, доћи до озбиљне стабилизације. Мислим да ће увоз и саме границе када се отворе, направити једну стабилнију тржишну цијену за све производе, па и прехрамбене“, каже економски аналитичар Сафет Имамовић.
Стручњаци сматрају да би држава, ако жели помоћи грађанима, требала смањити порезе и доприносе на плате, што би било усмјерено на повећање нето плата радника, док за пензионере, према њиховом мишљењу, треба ускладити раст пензија са растом трошкова живота.
(federalna.ba)
