Протекле три године је посебно изражен тренд одласка људи из БиХ.
Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, 2019. године из Босне и Херцеговине се иселило 56.987 особа, сљедеће године 85.000, а током ове године та цифра ће достићи око 170.000 људи
Током протекле деценије Босну и Херцеговину је напустио велики број грађана, како због политичке ситуације и корупције у земљи тако и због високе стопе незапослености и лошег економског стања.
Иако нема прецизних званичних података о броју грађана БиХ који су напустили домовину и отишли да живе и раде у другим државама, Унија за одрживи повратак и интеграције БиХ провела је истраживање те дошла до статистичких података који показују да је БиХ током протеклих десетак година напустило неколико стотина хиљада људи.
Према њиховима подацима, Босну и Херцеговину су 2013. напустиле 24.043 особе, сљедеће године 28.042, а 2015. године 29.805 особа. Наредних година је такођер настављен тренд исељавања из земља, те је 2016. године БиХ напустило 34.544 особе, 2017. године 35.634 особе, а сљедеће године 20.943 особе.
Протекле три године је посебно изражен тренд одласка људи из БиХ. Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, 2019. године из Босне и Херцеговине се иселило 56.987 особа, сљедеће године 85.000, а током ове године та цифра ће достићи око 170.000 људи. Ови подаци показују да је у протеклих девет година БиХ напустило више од 484.000 особа.
Забрињавајући тренд исељавања ове године
Предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ Мирхуниса Зукић за Аанадолију је казала да је посебно забрињавајући тренд исељавања ове и прошле године.
“Јако смо се изненадили подацима за прошлу и ову годину када смо имали велики број одлазака. Међутим, статистички заводи нису у могућности да то евидентирају јер ти исти људи се нису одјавили, тако да статистички заводи не могу биљежити да су ти људи отишли из БиХ. Највише је погођена Посавина, јер имамо комплетне породице да су одлазиле. Затим подручје Ливна, Купреса и бројна друга мјеста. То су баш празне општине. Замислите у Босанском Грахову немамо ни средњу школу и људи дјецу морају возити у Дрвар. Обилазимо куће на терену редовно и евидентирамо да тамо више нема људи и да су отишли”, рекла је Зукић.
Наводи да је исељавање из БиХ ове године посебно шокантно и забрињавајуће.
“Незванично, до јуна смо имали 81.000 одлазака, плус друга половина године, и то ће бити око 170.000 особа за цијелу ову годину”, појаснила је Зукић.
Подаци Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, које су прикупили на основу теренских истраживања, показују да су регија сјевероисточне Босне, Посавина, западна Херцеговина, Унско-сански кантон и Кантон 10 забиљежили највећи одлазак становника током 2021. године, а посебно истичу велики одлазак младих из УСК-а.
Стога, Зукић истиче да је већ давно било вријеме да се предузму мјере и донесу јасне стратегије како би се донекле зауставио тренд исељавања из земље.
“Ми не морамо ићи у иностранство и причати нашој дијаспори како требају бити у својој земљи. Можемо бар задржати ове људе које имамо те да се начелници општина и политичке партије договоре и утврде узроке, да виде шта се може учинити с вишег нивоа. Треба се наћи јасна стратегија за наредни период”, истакла је она.
Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, најчешћи разлози одласка су нестабилна политичка ситуација, боља будућност за породицу и дјецу у иностранству, корупција, већи квалитет живота у иностранству и већа могућност успјеха за младе у иностранству.
Ова организација већ годинама покушава путем разних пројеката и путем кампање “Стоп исељавању” да утиче на задржавање грађана у Босни и Херцеговини.
Тренд исељавања из земље јасно потврђују и подаци објављени у званичном документу “Анкета о радној снази 2018.” коју је припремила Агенција за статистику БиХ, а у којем се наводи да је Босна и Херцеговина 2016. године имала 2,84 милиона становника, 2017. године 2,73 милиона и 2018. око 2,7 милиона. Према томе, само у том периоду БиХ је остала без 140.000 становника.
Многи у БиХ више не виде перспективу
Стручњаци сматрају да економски проблеми нису главни разлог исељавања него је то безперспективност, посебно када се ради о увјетима за младе људе.
Амер Осмић са Факултета политичких наука у Сарајеву истиче да многи људи напуштају БиХ јер у држави више не виде перспективу.
“Према већини истраживања, главни разлог одласка није искључиво незапосленост. Наравно да је финансијска димензија живота важна, али генерално, као главни разлог млади наводе безперспективност, што значи да млади људи у БиХ ни у једном сегменту друштвеног живота у држави не виде перспективу, не виде да ће стање у друштву бити боље у наредном периоду, што је индикатор који говори о општем незадовољству младих, поготово када они пореде искуства својих пријатеља који су већ напустили БиХ, и виде да те особе у земљама западне Европе немају ону врсту проблема које они имају – егзистенцијалне нарави, сигурносне нарави, здравствени систем, општа сигурност – те напросто имају жељу да иду”, казао је Осмић.
Напомиње како у посљедње вријеме одлазе и млади брачни парови с дјецом.
“Многи од њих су запослени али опет се одлучују да одлазе. Опет је тај друштвени амбијент који је нажалост негативан. Генерално, повјерење у оне који доносе одлуке је на јако ниском нивоу и напросто ради властитог осјећаја сигурности и перцепције бољег живота многи људи одлазе”, рекао је овај стручњак за демографска питања.
Потребне стратегије на највишем нивоу државе
Према његовом мишљењу, потребно су краткорочне, средњорочне и дугорочне стратегије на највишем нивоу државе.
“Потребно је нешто као координишуће тијело на нивоу БиХ које би имало исте потицаије за све становнике у свим дијеловима БиХ. Ти подстицаји се односе на планирање породице, стамбено планирање, смањење порезних намета. Потребне су стратегије које ће јасно показати какву БиХ желимо за пет, десет или петнаест година. Проблем одласка се не може ријешити преко ноћи, то захтијева системски, стратегијски и дугорочни приступ. Уколико то немамо, овај тренд ће се интензивисати јер државе које примају наше људе све то имају”, рекао је Осмић.
Како истиче, ратнохушкачка реторика на политичкој сцени у БиХ само додатно појачава жељу људи за одласком у иностранство, посебно код оних са дефицитарним занимањима који лако могу наћи посао у другим земљама.
“Безперспективност и перцепција становништва да се у овој држави у наредном периоду неће десити никакве велике реформе је највећи проблеми који имамо. Тај проблем вуче за собом све друге проблеме, па млади, напримјер, не желе да се пријављују на одређене послове због велике перцепције корупције. Дакле, проблем је апатичност, безперспективност у мислима младих људи и најлакши начин да то ријеше је да окрену леђа држави БиХ. Нема веће казне за једну државу него кад вам ваш држављанин, грађанин каже ‘ја окрећем леђа властитој држави и тражим бољитак у некој другој”, казао је Осмић.
Одлазак због неправде
Бројни су примјери особа које су протеклих година напустиле БиХ и наставиле живјети и радити у некој другој држави. Једна од њих је и Лејла која је прије 12 година отишла из Сарајева и данас са супругом живи у Белгији.
“Дошли смо због неправде, израбљивања човјека. Оставили смо све, стан, ауто и кренули са два кофера у непознато, нисмо знали ни језик. Радила сам у Босни скоро пет година неосигурана. Супруг је такође радио скоро десет година, такође без дана осигурања. И због свега овог смо дошли у Белгију”, казала је ова 39-годишњакиња.
Истиче да су веома задовољни животом и условима рада у тој земљи.
“Презадовољни смо и само ријечи хвале имамо за људе који су нас тако лијепо прихватили. Поштују нашу културу, религију, ма све. А најбитније од свега је да те цијене као човјека”, рекла је Лејла, додајући да се не планирају враћати у БиХ док се значајно не поправи политичка ситуација у земљи.
“Сви ми волимо своју домовину, али проблем је политика у свему, и док се не промјени ситуација, не планирамо се вратити, можда некада у пензији. Жао ми је заиста што је много тога лоше у нашој домовини”, казала је Лејла.
“Желим дјеци омогућити бољу шансу за живот”
Мерфин из Санског Моста је такођер 2016. године са супругом и троје дјеце напустио БиХ и преселио се у Њемачку гдје и данас живи и ради.
“Разлог нашег одласка из БиХ је био тај што желим да својој дјеци омогућим бољу шансу за живот. Не морају овдје бити чланови политичке партије да би добили посао. То су ти разлози и предности уједно. Овдје човјек може имати слободу мисли и одлучивања, а то у БиХ не можеш. Можда се никада не вратимо у БиХ ако се настави ова политичка криза”, казао је 49-годишњи Мерфин.
Свјетлана Јосиповић је прије три мјесеца заједно са супругом, сином, снахом и унучетом напустила Тузлу и одселила се у Њемачку.
“Презадовољна сам овим начином живота. Муж и син раде откако су дошли, а ја ћу у јануару почети радити. Плате су нормалне, а можеш и нешто новца уштедити. Здравство им је супер. Ово је једна сређена земља гдје имаш нормалан живот. Нема нигдје бољих људи као у Босни и Херцеговини али оно шта су наши политичари урадили са нашом земљом и нашим људима у Босни то је жалосно. Ја лично познајем људе који су послије мене отишли из БиХ, а има их још што ће да оду. Људима је више преко главе свега, политике и обећања”, рекла је Свјетлана, која има 51 годину.
Истиче да није сигурна да ли ће се икада вратити у Босну и Херцеговину, иако много воли своје родно мјесто.
“Не знам да ли ћу се вратити иако ме душа боли за мојим мјестом. Али овдје бар немам стресова као што сам доле имала и не размишљам да ли ће се моћи шта зарадити или не”, казала је Свјетлана.
(anadolija)
