Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника послао је писмо посланицима Парламента БиХ од којих тражи да усвоје закон о забрани негирања геноцида и говора мржње, те да би у том случају, он повукао одлуку Валентина Инцка, бившег високог представника о измјени Кривичног закона БиХ којом се забрањује негирање геноцида, а која је изазвала навјећу кризу у БиХ од Дејтонског споразума до данас.
“Позивам вас да у Парламентарној скупштини БиХ усвојите закон који би се забранили одређени облици говора мржње, укључујући и негирање сваког геноцида и величање осуђених ратних злочинаца”, написао је Шмит у свом писму.
Такође, наводи да непризнавање масовних злочина и кршење људских права може имати погубне посљедице по друштво те да се током посљедњих 150 година, међународна заједница обавезала да ће успоставити правила за избјегавање сукоба и утврдити хуманитарне стандарде који се примјењују током рата и сукоба обиљежених насиљем како би се осигурало поштовање потреба за хуманим поступањем и водила брига о особама које су се нашле у ратним околностима.
Како је навео, негирање документованих и утврђених чињеница о ратним догађајима, укључујући и геноциде, спречава друштва да се носе с колективном прошлошћу и представља наставак злостављања жртава.
“Измјене Кривичног закона БиХ донесене у јулу 2021. године заснивају се на принципу очувања темељних вриједности. Законодавни акти могу остварити свој потенцијал у смислу промовисања мира и помирања једино уколико, паралелно с њима, у друштву постоји основни консензус, као и заједничка спремност да се покажу разумијевање и саосјећање, посебно међу младим људима који су сљедећа генерација”, написао је Шмит.
У свом писму посланицима Шмит наглашава да је улога парламента као политичког представничког тијела да покуша донијети властити закон о томе те да је пожељно користити демократски и институционални процес, што неће бити лако.
“То неће бити лако и захтијеваће да се у парламенту и у друштву изврши трезвена припрема, која се неће ограничити само на политичке представнике. У вези с тим, оцијенио бих намјеру парламента да се измјене Кривичног закона донесене одлуком високог представника замијене законом који ће донијети Парламентарна скупштина БиХ. Бићу спреман да укинем постојећи закон када на снагу ступи нови закон усклађен с европским и међународним стандардима који је усвојила Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине”, написао је Шмит.
Шмит наглашава и да се закон односи на појединце који су починили ратне злочине, а не на народе или етничке групе у цјелини, те да не постоји друго тумачење с обзиром на то да закон не прави разлику на основу етничке припадности жртава јер свака жртва и њена породица заслужују безусловно поштовање.
Бивши високи представник Валентин Инцко наметнуо је измјене Кривичног закона БиХ којима се, између осталог, забрањује негирање геноцида, што је довело до највеће политичке кризе у БиХ. Након наметања измјена Кривичног закона лидери политичких партија власти и опозиције РС одлучили су да не одлучују у институцијама на нивоу БиХ, прије свега Предсједништву БиХ, Парламентарној скупштини и Савјету министара БиХ.
(nezavisne.com)
