Скоро сваки други млади човјек у Босни и Херцеговини, или 47 посто, наводи да размишља привремено или трајно напустити земљу, према налазима новог репрезентативног истраживања младих од 18 до 29 година, које је данас објавио Популацијски фонд Уједињених нација (УНФПА).
Предвиђа се да је око 23.000 младих или 4 посто младих у земљи већ подузело конкретне кораке и да ће се врло вјеројатно иселити у наредних 12 мјесеци, показало је истраживање.
Незадовољство квалитетом живота у Босни и Херцеговини главни је покретач интереса младих за одлазак у иностранство, како показује истраживање: готово 73 посто испитаника наводи да је животни стандард у њиховом непосредном окружењу стагнирао или се чак погоршао.
„Миграција младих као таква је добра ствар: отвара могућности за студирање и стицање професионалног искуства у иностранству, учење нових језика и упознавање различитих култура. Али млади се не би требали осјећати присиљено да напуштају своју земљу због изостанка прилика код куће“, наглашава Аланна Армитаге, регионална директорица УНФПА-е за источну Европу и централну Азију.
„Надамо се да ће резултати истраживања бити корисни за информисање и подршку текућим напорима власти да прошире могућности за младе у Босни и Херцеговини и побољшају њихову квалитету живота и добробити.“
Ово није само питање осигурања да млади испуне свој потенцијал, већ је и кључно за напоре Босне и Херцеговине да оснажи своју отпорност на демографске изазове с којима се суочава, додала је гђа. Армитаге.
Исељавање је главни фактор у смањењу становништва Босне и Херцеговине, за које се предвиђа да ће пасти на испод 1,6 милиона до 2070. године (са данашњих 3,5 милиона). Такођер погоршава старење становништва Босне и Херцеговине и утјече на стопу фертилитета у земљи, са 1,25 дјеце по жени која је већ једна од најнижих у Европи, јер многи млади у репродуктивној доби заснивају породице у иностранству.
Исељавању најчешће тежи популација од 18 до 24 године и мушкарци, са средњим образовањем, без посла, брачног статуса или они који имају двојно држављанство или породицу и пријатеље у иностранству. Опћенито, истраживање је показало да што је стабилнија ситуација са послом код младе особе, мања је вјероватноћа да ће размишљати о пресељењу у иностранство.
Разлози због којих млади наводе интерес за исељавањем су неповољни социоекономски услови, велика незапосленост младих, недостатак квалитетних јавних услуга, као и окружење које не пружа подршку, поред изостанка прилика за лични раст и професионални развој. Неповјерење у јавне институције је велико, а више од 70 посто младих вјерује да је друштво системски корумпирано.
Извјештај препоручује низ мјера за побољшање квалитета живота и могућности младих људи у Босни и Херцеговини, што укључује политике и активности за побољшање образовања и изгледа за посао, проширење квалитетних јавних услуга и приступа становању, те враћање повјерења младих у јавне институције. Друге предложене мјере укључују промоцију учешћа младих у јавним пословима и сузбијање негативних стереотипа о млађој генерацији.
„Млади нису хомогена скупина, већ се разликују по својим карактеристикама, потребама, искуствима и тежњама, а сваки напор на државном и нижим нивоима мора узети у обзир те разлике и укључивати младе људе како би били ефикасни и сигурни да нико није изостављен“, истиче Јохн Кеннедy Мосоти, представник УНФПА у Босни и Херцеговини.
„Пружање могућности и перспектива младима мора бити главни приоритет Босне и Херцеговине да напредује усред демографских изазова с којима се суочава.“
Истраживање је проведено у циљу прикупљања информација за израду Визије младих до 2030. године у Босни и Херцеговини, као процеса којег ће водити Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине у сарадњи с УНФПА и ентитетским министарствима надлежним за младе, укључујући ентитетска вијећа, односно савјете младих. Визија младих до 2030. године треба понудити стратешки смјер и предложити мјере политика за побољшање положаја младих људи у друштву, у складу с Лисабонском декларацијом+21 коју је усвојила Свјетска конференција министара надлежних за младе.
(n1)
