Градоначелница Сарајева Бењамина Карић, високи представник у БиХ Кристијан Шмит и потпредсједник Федерације БиХ Милан Дуновић, прије два дана су свечано открили спомен – плочу на Казанима изнад Сарајева, стратишту на којем је у рату деведесетих побијено и у јаме побацано на десетине људи, махом Срба.
Званичници нису давали изјаве, вјероватно свјесни да би их новинари могли питати свашта. Јер споменик на Казанима већ мјесецима изазива бурне полемике.
Невенка Бошковић, Драгомир Ћеранић, Милева Драшковић… нека су од 17 имена уклесаних на спомен – плочу.
Сваком ко иоле познаје етничке прилике у БиХ, јасно је да су наведена имена српска. Али, на споменику то не пише, као што не пише да они жртве пресуђених ратних злочина, које су починили Бошњаци.
На споменику пише: “Заувијек ћемо се, с тугом и поштовањем, сјећати наших убијених суграђана”.
Подсјећамо, из неприступачне јаме Казани на падинама Требевића до сада је ексхумирано 29 посмртних остатака, углавном српских цивила, а сумња се јама скрива још многа тијела.
За злочине на Казанима осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ. Суд је утврдио да су злочине починили припадници Десете брдске бригаде Армије БиХ, под командом Мушана Топлаовића Цаце. Ипак, ни његово, ни имена његових сабораца, саучесника у злочину, нису уклесана у спомен плочу.
На само неколико километара од Казана, на згради сарајевске Вијећнице, већ годинама стоји плоча на којој пише “На овом мјесту су српски злочинци запалили Националну библиотеку БиХ”. Не зна се ко је и када поставио плочу, али се нико није усудио да је уклони. Чак и покушаји да се измијени текст, који асоцира на колективну кривицу српског народа, остали су без успјеха.
Иницијативу за измену спорног текста, покренуо је још 2017. вјећник у Скупштини Гарада Сарајева, Миро Лазовић. Али иницијатива није усвојена. Власт се промијенила, а плоча са спорним текстом је остала на једном од најзначајнијих и најпознатијих здања у главном граду БиХ.
Мада је представљен као чин помирења и суживота, споменик “убијемим (су)грађанима” на Казанима, је само додатно узбуркао духова у Сарајеву.
– Како то да су злочинци добили националну припадност на Вијећници, а жртве на Казанима нису?! То је питање са којим треба да се суоче и градске власти Сарајева, али и сви у БиХ који говоре о помирењу и суживоту – рекао је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, поводом откривања споменика.
Он је додао да спомен- плоча на Казанима не свједочи о жељи за помирењем, већ о одржавању стереотипа у БиХ: да су злочинци у рату били Срби, а они које су муслимани мучки побили су били грађани.
“Српски злочинци” на Вијећници
Чак и Додикови наљући политички противници, па и многи грађани, који се не баве страначком политиком сагласни су са овим Додиковим ставом.
Слађан Томић, млади сарајевски новинар, који се у главни град БиХ прије неколико година доселио из једног српског села у близини Пала, сваког дана пролази поред Вијећнице, на којој пише “српски злочинци”.
– Ако на Вијећници пише да су је запалили српски злочинци, онда би било фер да на Казанима пише да се споменик диже Сарајлијама које су убили бошњачки злочинци. Највише фер би ипак било када би на Вијећници писало да су је запалили припадници Војске РС, а на Казанима да су своје суграђане убили припадници Десете брдске бригаде Армије БиХ – каже Слађан Томић.
Додаје да, нажалост, они који су починили злочине у дијелу борачких организација имају статус хероја па им се организују помени које финансирају сарајевске власти.
Наиме, 26. октобра, дан уочи сједнице на којој је Градско вијеће Сарајева денијело одлуку о изградњи спомен плоче на Казанима, припадници Зелених беретки, одали су почаст свом команданту Мушану Топлаовићу Цаци, човјеку најодговорнијем за злочине на Казанима.
Слађан Томић упозорава да нико у БиХ не смије имати дупле аршине: сваки злочин, па и онај на Казанима, треба назвати правим именом. Злочинце не треба ни славити ни прикривати, али ни повезивати са колективом..
– Смета ми табла на Вијећници јер се тако колективизира одговорност. Злочин има епитет српски, па ће сутра неки радикал на улици показати прстом и рећи он је Слађан, Србин, као и они који су спалили Вијећницу. А ја не желим да имам ништа са злочинцима, без обзира на нацију, па не желим да се уз дио мог идентитета вежу злочинци – каже Слађан Томић.
Градска управа у Сарајеву, на челу са градоначелницом Бењамином Карић, представља се као нова снага, либералнија од својих претходника.
Ипак, нису прихватили амандман Наше странке, чији су вјећници тражили да се на спомен плочи на Казанима јасно истакне ко је убијен, а ко је убио…
Додик: Убијени сарајевски Срби
Реагујући на ова дешавања, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик каже да “открити плочу, а сакрити ко су жртве, манир је политике коју је деценијама у БиХ промивисао Алија Изетбеговић и његова партија, а која је и данас актуелна”.
Он је истакао да је спомен-плоча, на којој пише “убијеним суграђанима”, потврда је да ни нова генерација политичара у Сарајеву, није спремна да се суочи са прошлошћу и призна шта се на Казанима заиста догодило.
– Изостављањем чињенице да су на Казанима мучки убијени сарајевски Срби и то у много већем броју од оног који пише на плочи, показује се да Бошњаци, било којој партији припадали, и даље скривају злочин не називајући га правим именом – истакао је Додик.
Предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић, један је од оних који су имали највише примједби на споменик на Казанима.
– Споменик је написан латиницом, а Срби су жртве. Жртве су православци, а нема ниједног православног обиљежја. Не пише ко је убио те Србе, а знамо да је их је убила бошњачка армија, односно јединица под командом злогласног Цаце. Споменик не личи на споменик и никоме не бих пожелио да му се диже овакав споменик – рекао је за Радановић.
Додаје да се из споменика подигнутог на Казанима не може закључити ни ко је убијен, ни ко су убице.
(srpskainfo.com)
