Некадашњи државни секретар Велике Британије и бивши лидер Конзервативне партије Вилијам Хејг у ауторском тексту за лист Тајмс осврнуо се на ситуацију у БиХ те је нагласио како тензије могу гурнути цијелу Европу у кризу.
На почетку текста Хејг се осврнуо на тренутне односе европских земаља с Русијом те је нагласио како је Њемачка једна од земаља која је посрнула пред руским утјецајем.
“Постоје двије ствари које никада нисам заборавио у свом првом сусрету с Путином. Једна је била та да има најхладније очи које сам икада видио, а друга се односи на то да нам је једноставно хтио продати пуно плина. Неки од наших савезника нису били отпорни на ову стратегију. Њемачка је дозволила изградњу Сјеверног тока 2, а коалиција која би требала чинити нову власт мучи се у преговорима и ок овом питању. Једном када Берлин пристане на то, Украјина и други бит ће изложенији томе да Путин смањи притисак у плиноводима од којих државе овисе. Свака слаба тачка западних земаља се искориштава. Пољска, отуђена од својих партнера у ЕУ, суочава се с окрутном избјегличком кризом. Мађарској недостају пријатељи у Бриселу, али их проналази у Москви. Десетине хиљада руских војника се гомила на граници у близини Украјине и морамо се запитати шта се може учинити на овом плану”, пише Хејг.
Занемаривање Западног Балкана
Некадашњи дипломата је нагласио како на сваку од ових пријетњи постоје одговори које Запад може употријебити против Русије. Међутим, кључна област за Запад, регија у којој се потребно супротставити нарушавању стабилности јесте Балкан.
“Историја је много пута показала да занемарујемо опасности на Западном Балкану. То је било жариште 1914. године и поприште најкрвавијих ратова у Европи током деведесетих година. Овдје је Русија покушала осујетитти тежње милиона људи да живе у стабилним и западно оријентираним државама. Покушај државног удара у Црној Гори, интервенције на референдуму у Сјеверној Македонији те све чвршћи притисак на политички и пословни живот у Србији. Како би се заокружио хаос, ЕУ је затворила своја врата за даљње проширење, а Велика Британија је изгубила утјецај кроз Бреxит”, наводи се у тексту.
Хејг је навео како Запад, укључујући и Велику Британију, нема луксуз да игнорише дешавања на Балкану.
“Милорад Додик годинама поткопава државу Босну и Херцеговину уз активну подршку Русије и Србије. За Москву ово служи у сврху блокирања евроатлантских интеграција. Босна би била попут Украјине, Грузије и Молдавије, земља која нема могућности да се придружи НАТО-у или да икада функционира као нормална земља. Посљедњих седмица ситуација је постала озбиљна. Додик се ближи отцјепљењу. Изјавио је да ће подићи војску босанских Срба, управо ону војску која је одговорна за геноцид у Сребреници. Он настоји да искористи слабост Запада како би убрзао кризу која води поновном исцртавању мапа, с територијом која би била прикључена Србији”, наводи бивши дипломата.
Вријеме за дјеловање
Истиче како овакве пријетње представљају директан изазов за Дејтонски споразум.
“Када неко поново може да помјера границе држава на етничкој основи, постоји много више мањина чија се локација може искористити као оправдање за помјерање неких других граница. Нико не треба сумњати да све ово представља пријетњу сигурности и стабилности европског сусједства. Док ово пишем, министри вањских послова ЕУ барем разговарају о ситуацији (текст писан прије састанка у Бриселу оп. а.). Прошле седмице Кристијан Шмит је упозорио да се БиХ суочава с највећом егзистенцијалном пријетњом и да су сукоби реална могућност. Његов претходник Педи Ешдаун одрадио је брилијантан посао прије 20 година те је показао да се одступање од Дејтона неће толерисати. Он је имао чврсту подршку западних земаља. У годинама послије тога ЕУ се опредијелила за ‘дијалог’, што значи смиривање и слабост”, пише у Хејговом тексту.
На крају текста некадашњи лидер Конзервативне партије се осврнуо и на најаве да ће британска шефица дипломатије Лиз Трас фокусирати свој рад и на Западни Балкан.
“Министарство вањских послова је саопштило да ће Лиз Трас покренути ова питања када се министри вањских послова НАТО савеза састану у Риги наредног мјесеца. Међутим, потребне су неке хитне одлуке и акције. Британија и ЕУ би се требале придружити САД-у у увођењу санкција свима који поткопавају Дејтон. Запад би требао потврдити подршку високом представнику, подржавајући његове законске овласти да директно интервенише како би се заштитио интегритет земље”, истиче Хагуе.
У закључку се осврнуо и на неопходност слања НАТО трупа у БиХ.
“Мале европске војне снаге, познатије као ЕУФОР, требале би бити појачане НАТО трупама распоређеним на стратешки битним подручјима као што су Брчко и аеродром у Тузли. То звучи драматично, али само снага и одлучност ће нас удаљити од великих невоља. Колапс у Авганистану показује шта се дешава када Запад изгуби пажњу. Не може се дозволити да се исто деси унутар европског континента. Запад мора погледати у хладне очи Владимира Путина и суочити се с његовим тактикама. Балкан је кључно мјесто за почетак примјене тога”, закључио је Хејг.
(klix.ba)
