Закони и одлуке које имају за циљ кажњавање негирања геноцида и даље су тешко спроводиви у БиХ, наводи се у најновијем извјештају Европске комисије о напретку БиХ за протеклу годину.
Ово објашњење се налази у истом параграфу у којем је споменута одлука Валентина Инцка, бившег високог представника, у којој је он пенализирао негирање геноцида представивши га формом говора мржње. Осим што у извјештају пише да се кажњавање говора мржње односи само на изазивање националне, расне и вјерске мржње, наводи се да ови закони и даље нису усклађени с правном стечевином ЕУ.
Подсјећања ради, Инцко у својој одлуци није само навео да је кажњиво грубо умањивање или покушај оправдавања злочина геноцида, већ да је потребно да та тврдња буде директно усмјерена против групе људи на основу расе, боје коже, вјероисповијести и етничке припадности.
Бранко Перић, судија Суда БиХ, каже за “Независне новине” да је отпочетка тврдио да ће бити тешко казнити некога зато што сматра да се у Сребреници није десио геноцид јер је потребно доказати да је онај ко је то рекао имао намјеру да изазове негативне посљедице по неку групу.
“То не би било кажњиво у некој расправи у којој ви износите своје мишљење. Рецимо, то би се дјело могло извршити на неком политичком скупу гдје неко то каже с директном намјером да изазове мржњу према другом народу и да се деси да неко нападне неког припадника другог народа инспирисан таквим изјавама”, каже Перић.
У Меморијалном центру Поточари за “Независне новине” кажу да је Инцково наметање постигло сврху јер је на друштвеним мрежама и у јавном простору много мање таквих активности.
Европска комисија је у извјештају током 2020. године идентификовала 119 инцидената говора мржње, а само три пресуде.
“У 2019. години био је 131 инцидент, а једна пресуда, те 121 током 2018. и двије пресуде. Осам суђења је у току. Правна пракса када је у питању говор мржње није консистентна. Власти треба да предузму конкретне мјере да се предуприједи говор мржње, посебно када се ради о званичним наступима”, наглашено је.
(nezavisne.com)
