Јесења сјетва ове године бит ће скупља за више од сто посто. Поскупјели су сјеме, минерално ђубриво и средство за заштиту, а како нам је казао Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ, ако се уз све то дода и константан раст цијена горива, онда је поскупљење још веће.
Тако је за сијање једног хектара пшенице, како је казао, прошле године требало 1.020 КМ, без горива и мазива, само за сјеме, ђубриво и заштиту, а ове године је тај износ 2.200 КМ.
“То је само да би се засијао један хектар, а тако је и у свим осталим културама. Као посљедица овог поскупљења очекујемо и поскупљење брашна, још веће, јер је оно већ до сада поскупјело за 10-15 посто, што сматрамо да није нормално. Не знам на основу чега је било ово поскупљење с обзиром на то да су произвођачи радили с пшеницом која је откупљена прошле године”, истакао је Бићо те додао како бисмо у сљедећој години за врећу брашна од 25 килограма могли плаћати цијену од 30 и више марака.
Иако су сви пољопривредни производи поскупјели, како је казао, ипак је истакао кромпир и купус као поврће чија је цијена највише порасла.
“Цијена кромпира се већ сада креће од 1,50 до 2,50 КМ, а прошле године се он могао набавити и за 80-90 фенинга. То је све због суше и проблема које нам је она донијела, јер је доста умањена производња, негдје чак и до 70 посто. Због тога и цијене расту, али добрим дијелом је то и због тога што држава није реаговала на вријеме, јер да су подигли потицаје, пољопривредници не би морали дизати цијене”, казао је Бићо те додао како је цијена вреће купуса порасла на 15 КМ, док се прошле године могла купити за 5-6 КМ.
Бићо каже и како би се, ако се овако настави, могло десити и да се још већи број пољопривредника одлучи на то да угаси производњу, јер се нико неће усудити да опет сије, уз ризик да суша опет све уништи, а да не добије никакву помоћ од државе.
Бране Мастало, предсједник Удружења повртара Републике Српске, потврдио је како су цијене ове године више него прошле године, неке чак и за три пута, те је истакао како су и прошлу годину пословали негативно.
“Нисмо имали довољно средстава да посијемо веће количине прољетос те је сигурно за 30 посто мање поврћа засијано ове године. Затим су дошле суше, што је утјецало на смањење доприноса појединих култура. Многи нису имали могућност ни да наводњавају, а и они који јесу, то су морали радити с одређеним ограничењима, с обзиром на то да је цијена горива расла па су и ту трошкови били велики. Суша је утјецала на смањење приноса за око 20 посто, а велики број произвођача је одустао од производње, јер нису имали шта ни посијати”, казао је Мастало.
Да нису успјели да се договоре с једном фирмом да им да репроматеријал на одгођено плаћање, Мастало каже да би још већи број пољопривредника одустао од производње, али и то им сада прави проблем јер су у дуговима.
“Ове године је дошло до нормализације када је ријеч о мјерама због пандемије, угоститељски објекти су радили, што је значило и повећану потражњу, а с обзиром на то да је понуда већ била мала, онда је дошло и до раста цијена. Морам истаћи да је наша процјена да кромпира, којег смо увијек имали у довољним количинама и за домаће потребе и за извоз, неће бити довољно ни до Нове године. Купуса исто има још мало, а тек предстоји сезона кисељења. Дакле, ако буде већа потражња, а понуда је ионако мала, неминован је даљњи раст цијена”, поручио је Мастало.
На ове проблеме пољопривредници су и раније указивали, најављивали су да би се овакво нешто могло десити, али кажу да власт није хтјела да реагује превентивно и да им повећа потицаје, због чега се сада, истичу, не би суочавали с овим проблемима.
“Ми смо знали да ће се ово десити. Да су нам прољетос убризгали два милиона КМ за подршку текућој производњи, сигурно не би било овакво стање, имали бисмо више производа па би и цијене биле ниже, а заштитили бисмо и потрошаче. Међутим, нису имали разумијевања и сада смо у оваквој ситуацији. Уколико и у наредном периоду не будемо добили подршку државе, сљедеће године ћемо сигурно доћи у ситуацију да ће још мање површина бити засијано и да ће још већи број пољопривредника одустати од овог посла”, каже Мастало.
Цијене пољопривредних производа ће, најављују пољопривредници, вјероватно и у наредном периоду расти, а уколико не добију помоћ државе, многи страхују за своју судбину.
(klix.ba)
