Босна и Херцеговина безбједносно је стабилна, али никада неће бити јединствена, а до краја мјесеца у Народну скупштину Републике Српске биће достављени приједлози измјена и допуна закона којима се враћају надлежности Републике Српске, сматрају званичници Републике Српске.
Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, и у петак је након састанка с Михаелом Линартом, министром за европске и спољне послове Аустрије, поновио да ће Српска повући своју сагласност с формирања Оружаних снага БиХ те да ће сви они који желе прећи да раде у Републику Српску. Такође, поновио је да ће Српска формирати своју обавјештајну агенцију те да ће рад ОБА до краја мјесеца бити забрањен на територији РС.
“Све наметнуте одлуке високих представника биће укинуте и ништа не радимо мимо Устава БиХ”, рекао је Додик истовремено наглашавајући да повод за рат не постоји и да Српска жели само да врати своја уставна права.
Додик је рекао да ће Српска донијети одлуку којом ће ставити ван снаге неуставан закон који је донио Педи Ешдаун, а који се тиче располагања државном имовином, те да ће та имовина бити власништво Српске.
“Српска ће врло лако ослободити касарне и управљати тим војним објектима. Искључићемо струју и воду због неплаћених рачуна и никакво оружје се неће употребљавати”, рекао је Додик, истичући да ће оружаним снагама дати разуман рок да се повуку те да је одлука Уставног суда БиХ о шумама кап која је прелила чашу.
Коментаришући изјаву Мирка Шаровића да је распакивање Дејтонског споразума опасно, Додик је рекао да је тај споразум већ распакован и да Српска настоји да га врати у изворне оквире, истовремено истичући да је Шаровић продана душа.
С обзиром на то да ће до краја мјесеца приједлози закона о враћању надлежности Српске стићи у Народну скупштину РС, убрзо након тога требало би да буде одржана и посебна сједница НС РС.
“Разматрање ових приједлога закона одржавање посебне сједнице НС РС не зависи од нас, већ од оних који припремају измјене и допуне тих законских рјешења”, рекао је Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине Републике Српске.
Коментаришући састанак највиших званичника Републике Српске с амбасадорима европских земаља у БиХ, Чубриловић је рекао да су амбасадори показали разумијевање за питања која је руководство Српске пред њих изнијело.
“Није била подршка, али није било ни напада изузев представника ЕУ, који је на том састанку показао доста некоректности и неразумијевања многих ствари и политичких процеса који се овдје дешавају”, рекао је Чубриловић.
За разлику од раније, када је позивао на интеревенцију међународне заједнице, Шефик Џаферовић, бошњачки члан Предсједништва БиХ, рекао је да треба искористити све могуће начине и механизме да се тренутна ситуација у БиХ стабилизује без реаговања високог представника те да су институције дужне да штите суверенитет, територијални интегритет и јединство БиХ.
За разлику од Џаферовића, који позива на стабилизацију, Жељко Комшић, предсједавајући Предсједништва БиХ, најавио је да ће, уколико изостане реакција Тужилаштва БиХ, поднијети кривичну пријаву против Додика јер његова дјела представљају рушење уставног система државе.
“Додик има проблем и с међународном заједницом и с нама”, рекао је Комшић истичући да умјесто приче о европском путу и испуњавању 14 приоритета, у кратком року се дошло до приче о безбједности, стабилности, јединству и суверенитету.
Такође, нагласио је да Додик иде на два правца када је у питању политичка тактика те да је један усмјерен на домаћу јавност и народ у Републици Српској, а други да међународној заједници стави до знања да је он фактор и да они морају прихватити ово што он ради.
“Сад како ће се развијати даље, видјет ћемо. Мислим да ће се убрзавати. Додик у овом тренутку има проблем и с међународном заједницом. То је оно што вам могу рећи генерално”, рекао је Комшић.
Кавазовић и Пуљић позивају на дијалог
Након састанка, кардинал Винко Пуљић и реисулулема Исламске заједнице Хусеин еф. Кавазовић позвали су међународне и домаће званичнике на дијалог и смиривање напетости.
Како је саопштено, у срдачном и отвореном разговору двојица вјерских поглавара размијенили су мишљења о односима Католичке цркве и Исламске заједнице, закључивши да су ти односи добри и да ће такви остати и у будућности.
Вјерски лидери посебно су истакли потребу престанка хушкашког рјечника те стварања атмосфере помирења међу свима и уважавање права сваког човјека поштујући његов идентитет у процесу стварања друштва једнаких права.
(nezavisne.com)
