Спорне измјене Кривичног закона БиХ, које је у форми одлуке донио бивши високи представник Валентин Инцко, а којима се кривично кажњава негирање геноцида, у Српској су од јуче мртво слово на папиру.
У указу Жељке Цвијановић, предсједнице Српске, у члану 1. се наводи да се одлука бившег високог представника неће примјењивати на територији Републике Српске, а у члану 2. да надлежни органи Републике Српске неће сарађивати с надлежним органима БиХ у погледу примјене одлуке високог представника.
Осим овог указа, предсједница Српске потписала је и Указ о проглашавању Закона о допунама Кривичног закона Републике Српске, у којем се забрањује омаловажавање Републике Српске.
“Ко јавно изложи порузи, презиру или грубом омаловажавању Републику Српску, њену заставу, грб, амблем или химну, биће кажњен казном затвора до три године”, пише у закону. Ако је ово дјело извршено на начин да се Српска означава као агресорска или геноцидна творевина, или њени народи агресорским или геноцидним, учинилац ће бити кажњен казном затвора од шест мјесеци до пет година, стоји у тексту новог закона.
Такође се прецизира да уколико ово почини особа из неке институције или службено лице, биће кажњена затвором од двије до десет година.
Милан Петковић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске, истиче да у пракси, од јуче, спорне измјене Кривичног закона БиХ, а које је наметнуо Инцко, представљају мртво слово на папиру у Српској.
“Суд БиХ је надлежан за кривично дјело које је наметнуо бивши високи предстаник, док истрагу спроводи и евентуалну оптужницу подиже Тужилаштво БиХ. Дакле, органи и институције Српске неће сарађивати с органима и институцијама БиХ у вези с тим измјенама Кривичног закона. Рецимо, МУП Српске неће сарађивати са СИПА нити Тужилаштвом БиХ по овом питању”, појаснио је за “Независне новине” Петковић, по струци адвокат.
Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, рекао је да ће Република Српска поштовати своје законе, те да не прихвата закон који је наметнуо Инцко, што је показала и доношењем закона о непримјењивању одлуке високог представника. Додик је поручио да нико нема право да намеће законе те да је апсолутно неприхватљиво да такав закон буде наметнут.
“Још важнија је имплементација. Уставни суд Републике Српске је рекао да је то у реду, прихватили смо процедуру. Вјероватно ће то доћи до Уставног суда БиХ, који ће по инерцији све што је донесено у Републици Српској сматрати неважећим, али ја морам да поручим да ће закон који је усвојила Народна скупштина Српске важити. Након тога, нема потребе да поново идемо у НС РС”, рекао је Додик за РТРС.
Бакир Изетбеговић, лидер СДА и предсједавајући Дома народа БиХ, на упит како коментарише чињеницу да је на снагу ступио закон који је донијела Народна скупштина РС, а којим се одбија наметнута одлука Инцка, рекао је да очекује реакцију и одлуке ОХР-а, али да ће сутра у Бањалуци иницирати да се о овоме очитује Уставни суд БиХ.
“Спремни смо у парламенту разговарати о Инцковом закону. Знам да би српска страна да стави ту и ‘Јасеновац’. Нема проблема да разговарамо, али и други треба да раде компромисе, треба се цивилизирано понашати, треба поштовати Устав и владавину закона”, казао је Изетбеговић.
Никола Шпирић, замјеник предсједавајућег Дома народа БиХ, истиче да није проблем да се закони доносе у парламенту БиХ, него да је проблем ако их намеће високи представник. Овај високи функционер СНСД-а је додао да је ријеч о класичној замјени теза и да СНСД-у није проблем да се закон донесе у парламенту и да о закону треба разговарати.
“Зашто овдје нема потребе за дијалогом? Зато што увијек неко очекује да ће неко да наметне тај закон. То је Божја казна за БиХ”, рекао је Шпирић.
Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић поручио је у разговору са шефом Регионалне канцеларије Делегације ЕУ у Бањалуци Стефаном Донатијем да нам требају закони који су резултат унутрашњег договора, те да је ликовање политичког Сарајева контрапродуктивно.
(nezavisne.com)
