Њемачка тражи обучене раднике, а тржиште рада се све више ослања на странце. Упркос пандемији, њемачке власти су прошле године признале већи број диплома него раније. БиХ и Србија су на врху те листе.
Прошле године Њемачка је потпуно или дјелимично признала око 44.800 страних диплома, кажу подаци њемачког завода за статистику. То је пет одсто више него у 2019. години, упркос пандемији која се 2020. обрушила на њемачку привреду.
Већина квалификованих страних радника дошла је из европских земаља ван Европске уније. Глобалну листу од око 150 држава предводи Босна и Херцеговина, а прати је Србија. Наиме, њемачке власти признале су 3.600 захтјева за нострификацију из БиХ и 3.400 из Србије. На трећем мјесту је Сирија са 3.100 признатих захтјева.
Као и раније, највише се траже медицинари – око двије трећине признатих диплома су из те бранше. То укључује око 15.500 његоватеља и болничара, као и 7.600 љекара. Њемачки званичници признали су дипломе још око 3.300 учитеља и васпитача, као и неких 2.500 инжењера.
Иако број признатих захтјева расте, њемачки статистичари такође примјећују да је прошле године мање људи затражило нострификацију дипломе – неких три одсто мање него 2019. године.
Радна снага “хитно потребна”
Њемачка министарка за образовање Ања Карличек је ипак оптимистична и каже да је за велики број захтјева за нострификацију заслужан и нови закон о миграцији стручних радника донесен у марту 2020. Ново законско рјешење олакшава мигрантима да се у Њемачкој баве пословима за које су се школовали.
“Од тога обе стране имају користи”, каже министарка и додаје да стручни радници имају боље шансе да пронађу добро радно мјесто које им нуди сигурност, гдје их цијене, мјесто које одговара њиховим склоностима и способностима.
У исто време, Њемачка добија “хитно потребну квалификовану радну снагу из иностранства”, додаје Карличек.
Да је ситуација хитна потврђује и предсједник Њемачке агенције за запошљавање Детлеф Шеле, који је ове недјеље упозорио да ће се ове године се у Њемачкој ове године број радно-способног становништва смањити за неких 150.000, и да ће тај дефицит наставити да расте.
“Потребно нам је 400.000 имиграната годишње, дакле много више него протеклих година. Од његоватеља, преко инсталатера клима уређаја, до логистичара и факултетски образованих људи. Радне снаге ће недостајати у свим областима”, рекао је Шеле за “Зидојче цајтунг”, позивајући владу да интервенише.
(DW)
