Након што је Валентин Инцко увео „вербални деликт” у Босни и Херцеговини наметнутим законом којим је забрањено негирање геноцида у Сребреници, јасно је да ће његовим путем кренути и највеће друштвене мреже.
Наиме, компаније „Твитер” и „Гугл” потврдиле су да ће са својих платформи уклањати садржаје у којима се негира да се у Сребреници десио геноцид, а такве објаве ће бити брисане и са „Инстаграма”, апликације која је повезана с „Фејсбуком”. Поруке у којима корисници друштвених мрежа изражавају сумњу када је у питању проглашавање злочина у Сребреници за геноцид убудуће ће бити третиране као говор мржње.
„Твитер” и „Гугл” потврдили су ову вест за Радио слободна Европа, а то је од њих захтевао Институт за истраживање геноцида Канада (ИГК). Реч је о невладиној организацији чији је директор извесни Емир Рамић, а која, како је наведено на њеном порталу, сарађује са сарајевским Институтом за истраживање злочина против човечности и међународног права, Мајкама Сребренице, Савезом логораша БиХ, Канадским музејом за људска права, Саветодавним већем за БиХ из Вашингтона…
Међутим, у току јучерашњег дана ова пракса није заживела јер су текст који је на „Твитеру” објавио Радио слободна Европа десетине људи коментарисале тврдећи да у Сребреници није било геноцида. Обрисано је тек неколико порука, искључиво оне које су написане на латиници. Наши саговорници се слажу да оваква одлука угрожава право на слободно изражавање и мишљење људи који имају ставове супротне онима које покушавају да наметну велике западне силе и да је циљ овакве политике спречавање даљег истраживања злочина у Сребреници.
Дипломата Зоран Миливојевић сигуран је да је овај потез још један доказ да су велики медији и најважније друштвене мреже под директном контролом Запада и да су у функцији промоције западних стратешких интереса. Такође, он напомиње да је очигледно да утицај Запада слаби, па убудуће можемо да очекујемо и примену силе и метода које немају везе с демократијом и људским правима. „У недостатку правих механизама и одсуства реалполитике примењује се политика силе”, изјавио је Миливојевић за „Политику”. Он додаје да морамо да се запитамо где су нестала људска права, слобода штампе, говора и медија.
Очигледно је да су та права драстично повређена јер се преко друштвених медија покушава наметнути један политички став који нема консензус на овим просторима. „Та права очигледно неће више важити за све оне који имају супротне ставове о страдањима у Сребреници. Неће их имати ни многи међународно признати научници из света и региона. На овај начин се покушавају зауставити научници који желе даље да истражују ову тему, а који имају другачије закључке и размишљања”, каже Миливојевић. Ипак, он је сигуран да је овај потез доказ неуспеха свих западних политика на простору БиХ, којим се изражава нервоза и незадовољство. Велика сила никада не разуме кад почиње да губи, а у таквим ситуацијама увек радикализује приступ и почиње да примењује најтврђа средства којима располаже како би наметнула своју позицију.
Сличан је став и директорке ЦЕАС-а Јелене Милић, која каже да је ово питање покренула организација „чудног финансирања”. Додаје да смо сведоци нове врсте левичарског тоталитаризма који опасно забрињава и угрожава индивидуалне слободе и академска права. „Реч о потпуно непрофесионалној одлуци ИТ компанија које су на себе преузеле улогу коју су некада имале међународне организације и озбиљне институције”, изјавила је Милићева за „Политику”. Због тога би, наглашава она, међународне организације и озбиљне државне институције требало што пре да спроведу контролу над компанијама које су постале глобални арбитри, а којима је допуштено да одлучују о томе шта је истина.
„Ово што се сада дешава је тотална манипулација јер се покреће у тренутку када се отвара питање одговорности канадских грађана због злочина над својим резиденцијалним становништвом. Причом о Сребреници маскира се однос према једном од десет светских геноцида који се десио у тренутку када је либерални интервенционизам успоставио могућност да делују ад хок судови где је суђено за те злочине, што није био случај с Јерменима, с Украјинцима, ни с геноцидом у Јасеновцу”, додаје Јелена Милић и наглашава да је дефинитивно у питању „таргетирање” Србије.
Ова одлука је, како сматра директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић, доказ апсолутне политичке злоупотребе трагедије која се догодила у Сребреници 1995. године. Карановић за наш лист каже да је занимљиво да цензура на друштвеним мрежама не постоји када се појаве другачија мишљења о неким несумњивим историјским истинама, као што је геноцид који је спровођен у нацистичким логорима попут Аушвица. „Апсолутно је тачно да је језик мржње присутан у јавној сфери, посебно на друштвеним мрежама, где добија неконтролисане размере, али ниједна тема није толико цензурисана као Сребреница, о којој постоје различита становништва”, објашњава наш саговорник. Подсећа да су чланови Међународне комисије која је истраживала злочин у Сребреници познати светски научници, а предводио их је најпознатији светски стручњак за Холокауст Гидеон Грајф.
Резултати истраживања тих људи, који су утврдили да у Сребреници није било геноцида, очигледно су допринели правој паници у појединим центрима моћи, поготово на Западу. Одлучено је, како сматра Карановић, да се уз помоћ цензуре угуши свако друго мишљење на ту тему како би контролисали спровођење својих политичких визија о томе како би требало да изгледа Босна и Херцеговина. „Овде није реч о спречавању језика мишљења, већ о спречавању промоције другачијег мишљења које је овог пута аргументовано чињеницама које су утврдили светски познати стручњаци”, додаје Карановић и напомиње да исти ти центри моћи не цензуришу објаве у којима се оспорава геноцид над Србима у Другом светском рату или етноцид који је почињен у „Олуји” 1995. године. Он је подсетио да је, у јуну прошле године, фејсбук страница Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина” блокирана уз образложење да су „ширили говор мржње” објављујући фотографије и текстове о усташким злочинима у логору Јасеновац, што су доказане историјске чињенице.
То је доказ, како сматра Карaновић, да постоји јасна намера да се у тим центрима моћи одржи наратив о „српској кривици” за распад Југославије и за све сукобе који су се након тога десили. Циљ је и да Запад сачува лажну причу о сопственој невиности у тим дешавањима, а сва кривица је приписана српском народу. Није случајно, мишљење је Карановића, што је сличну судбину на друштвеним мрежама доживео некадашњи амерички председник Доналд Трамп, који је имао другачију визији спољне политике. И његов начин обраћања јавности проглашен је за говор мржње.
(politika.rs)
