Тренутно је у Босни и Херцеговини актуелна производња корнишона и шљиве те извоз у земље Европске уније.
Највећи извозник шљиве из БиХ је фирма “Маочанка commerce” из Брчког одакле камиони пуни шљива сваки дан иду за Њемачку и на полице познатих маркета. Но, извоз је отежан и извозници још једном позивају бх. власт да им помогне.
Бахрија Рибић у брчанском насељу Шаторовићи производи шљиву, јабуку, трешњу и јагоду. Шљиву је засадио на девет хектара, односно, седам хектара Чачанке љепотице и два хектара Станлеy шљиве. Временске неприлике смањиле су урод.
“Шљива је на брдима мало остала и фали је ове године. Има фину цијену. Откупна цијена је 0,80 пф, а то је репрезентативна цијена за извоз. Што се тиче индустрије, онда је 0,40 пф и онда је ове године за 10 пф скупља него протеклих година“, казао је Бахрија Рибић, произвођач.
Тренутно највећи проблем за произвођаче је суша.
“Добар је квалитет ове године, али проблем су велике суше. Фали јој влаге да би дошло зрење. Спорије зрење иде, мање сока има у шљиви“, казао нам је Ибро Јунузовић, произвођач.
И ове, али и свјеже шљиве од Угљевика до Градачца од 300- 400 коопераната, откупљује фирма “Маочанка commerce” те годишње извезе око 2.500 тона у Њемачке у највеће ланце маркета попут Лидла, Едеке и Реwеа. Ове године до сада је извезено око 1.500 тона.
“Имамо комплетну организовану производњу. Пратимо своје кооперанте са репроматеријалима, пратимо њихову производњу са два инжињера пољопривреде. Имамо имплементиране стандарде које захтијева западно тржиште и имамо иза себе дугогодишњи рад“, рекао је Ибрахим Турсуновић, Фирма “Маочанка commerce” Брчко.
Извоз је отежан због директива ЕУ на граници са Хрватском гдје фитосанитарна инспекција не ради продужено на два могућа прелаза Градишка и Бијача. Викендом се извозници сналазе.
“Робу шаљемо преко Србије да улази на Бајаково. Значи, морамо правити појас један јер роба путује дуже два дана, имамо додатне трошкове. Сналазимо се на неки начин како би испоштовали купце на западном тржишту“, истакао је Турсуновић.
А на то исто тржиште, иду и воћни дестилати који настају од мање квалитетног воћа која се прерађује у једној од најсавременијих дестиларије у Европи, тврде из Маочанке.
“Годишње прерадимо око 5.000 тона воћа у овим капацитетима. Значи, кајсија, шљива, јабука, крушка. Шест година је како смо пустили у погон ово постројење. Ту су инсталирани савремени котлови“, додао је Турсуновић.
У Маочи се многи становници баве производњом воћа и тврде да се то исплати.
“Али само на начин да се произведе квалитет и прва класа која иде за извоз. Ако се бавимо воћарством само тек тако, да имамо шљиву и да иде за индустрију, није исплативо и боље је не почињати. Мора се до краја извршити заштита, прехрана, орезивање и самим тим добијамо квалитет који иде на европско тржиште и постижемо цијену. Може се живјети солидно од воћарства“, нагласио је Бахрија Рибић.
Домаће шљиве из бх. воћњака уз строге критерије наметнуле су се квалитетом на полицама европских земаља гдје отежано пристижу јер власт у БиХ не рјешава проблем извоза већ годинама. Произвођачи и извозници, ипак, не посустају већ на разне начине, допиру до Европе.
