Јуче је у дворишту ЈУ Пољопривредне и медицинске школе Брчко у скопу пројекта “Једно дрво један глас за екологију” одржана акција садње дрвећа на којој су учествовала и два разреда поменуте средње школе.
Акција је одржана са циљем подизање свијести ученика о еколошким проблемима, првенствено загађења зрака, онечишчења тла, те значаја садње и пошумљавања, али и свеобухватне важности заштите животне средине.
Лејла Машић, пројект координатор истиче важност оваквих акција наводећи: “Циљ ове акције али и цијелог пројекта није само садња дрвећа, него и чињеница да ученици схвате да баш они могу бити ти покретачи позитивних идеја који ће се борити за заштиту наше околине. Жељела сам да акција буде подстрек новим генерацијама да стварно увиде колики је значај пошумљавања и садње, али и да садњом сваког стабла, сваке саднице, они постају заговорници, амбасадори природе и наше чисте, здраве околине. Уколико сварно желимо нешто промијенити по овом питању, прво се морамо едуковати о проблемима и изазовима са којима се сусрећемо.”
Посебно поражавајући податак јесте да се Босна и Херцеговина посљедњих година сусреће са изнимним проблемом загађености зрака, те онечишћења околине, али и све већом сјечом шума- јединог преосталог природног филтер. Тако се у БиХ годишње посијече око 2 милиона метара кубних стабала.
Осим тога, треба нагласити да је управо БиХ земља у којој је готово половина цјелокупне површине прекривена шумама, неславни еуропски рекордер по илегалној сјечи шумских ресурса. Ситуација није ништа боља ни у Брчко дистрикту БиХ у односу на остатак земље. Уколико томе додамо изнимно загађен зрак последњих година, непостојања уређаја за мјерење квалитета ваздуха у нашем граду, те општу небригу о онечишћењу тла, јасно је да је ситуација и више него забрињавајућа.
Тако Лејла Машић истиче: “Последње скоро двије године свакодневно се сусрећемо са подацима обољелих и умрлих од коронавируса, но нико нас не информише нпр. да је баш само прошле године на подручју Западног Балкана умрло више људи од посљедица загађења зрака него коронавируса, што фактички значи да ми да имамо пандемију умирања и обољевања због нечистог ваздуха и небриге према својој околини већ годинама. Због тога сматрам да оваквим акцијама једино и можемо промијенити такво стање, будући да је главни циљ исте повећати свијест младих о важности рјешавања поменутих проблема.”
“Укратко сусрећемо се са огромним еколошким проблемима, који због незнања, неразумијевања и немања слуха, бивају запостављени и занемарени. Будући да представницима власти еколошки проблеми баш и не представљају приоритет, једино што нам остане јесте да покушамо да учимо, утичемо и охрабрујемо млађе генерације да се боре за нашу животну средину, јер борећи се за свој околиш боримо се и за себе и своје здравље”, додаје Лејла Машић, надајући се да ће овакве акције придонијети мијењају свијести код младих особа у нашем граду о датом проблему.
Пројект је рађен у склопу Women for Women International програма: ”Академија демократије за младе жене”, коју подржава National Endowment for Democracy.
