Ово је био први напад НАТО-а на једну суверену земљу, а током 78 дана агресије у нападима авијације северне алијансе убијани су људи и уништавана инфраструктура Србије.
На данашњи дан 24. марта 1999. у вечерњим сатима авиони НАТО-а почели су бомбардовање СР Југославије. Под изговором спречавања хуманитарне катастрофе у јужној српској покрајини, на Косову и Метохији, у акцији названој парадоксалним именом „Милосрдни анђео”, авијација севернoатлантске алијансе напала је без икакве објаве рата суверену земљу, у којој је одмах одлуком савезне владе, коју је саопштио Момир Булатовић, проглашено ратно стање.
„Противно свим принципима и нормама међународног права, извршен је напад на једну суверену земљу и због тога је из стања непосредне ратне опасности савезна влада донела одлуку о проглашењу ратног стања”, изјавио је тадашњи премијер СРЈ Момир Булатовић.
Те среде увече пре тачно 22 године први авиони су око 20 часова просули товаре смрти на више локација широм наше земље. Записали су светски хроничари да је то био и први напад НАТО-а на једну суверену државу од оснивања ове организације и да је наредбу за напад и агресију издао Хавијер Солана, генерални секретар алијансе. У првим налетима агресорских авиона гађани су циљеви у Приштини, Новом Саду, Београду, Подгорици, Панчеву. Пилоти из Велике Британије, САД, Француске, Канаде, Немачке, Шпаније и Италије, разорним бомбама и крстарећим ракетама у масовним ударима рушили су објекте инфраструктуре – мостове, аеродроме, друмске и железничке саобраћајнице, гађали су војне објекте… И уништавали људске животе.
Уз злокобни звук сирена за узбуну, детонације и експлозије одјекивале су широм СР Југославије. Касније, током исте ноћи погођени су Приштина, Ужице, Куршумлија, Краљево, Даниловград, Батајница, Жарково и Раковица поред Београда. Експлозије су се чуле у Младеновцу, околини Ниша и Прокупља.
Сутрадан, 25. марта пре подне Генералштаб војске Југославије саопштио је да су дејства војске Југославије била у складу са максималним могућностима и да су у неравноправној ваздушној борби оборена два непријатељска авиона и уништено више крстарећих ракета. Истог преподнева команда НАТО-а покушава да то демантује, али вест о обореним летелицама алијансе на небу изнад Србије потврђују италијанске и немачке телевизије, као и други медији у Европи. У свом саопштењу НАТО истиче да су оборена два „мига” југословенске војске…
Тог четвртка 25. марта 1999, другог дана агресије, напади НАТО-а проширили су се на целу Југославију. Под бомбама и ракетама агресора нестају у рушевинама болнице, школе, мостови, путеви, цивилни објекти, фабрике и производни погони, горе нафтна и гасна складишта и магацини, са лица земље нестају електро- постројења и далеководи, у прах и пепео претварају се стамбена насеља и породични објекти. Народ је у страху, али је спреман да се брани, пун пркоса и достојанства уз своју војску и полицију. Србија је цела на бранику домовине.
И тако свих 78 дана агресије и лажног „Милосрдног анђела”.
Од првих дана пролећа 2015. године, сваког 24. марта у Србији се на иницијативу државног руководства и у то време премијера, а сада председника Србије Александра Вучића, одржавају комеморативни скупови под називом Дан сећања. После прве комеморативне манифестације одржане испред, у бомбардовању срушеног, Генералштаба војске Србије у Београду, ови скупови одржани су и у Варварину, Грделичкој клисури, Алексинцу… Пре две године, 24. марта 2019. године, на двадесетогодишњицу почетка агресије на СР Југославију, Ниш је био град домаћин већ традиционалног Дана сећања. Прошле године, због епидемије вируса корона и ванредног стања само је симболично обележена годишњица почетка агресије. Тако ће бити и овог марта. Али, Дана сећања ће бити у свим градовима и општинама Србије од Суботице до Бујановца, од Ужица до Зајечара, од Неготина до Прокупља, у Војводини, Шумадији и Поморављу, у Стигу и Мачви…
Поносни на храброст, на херојство и патриотизам грађана, а свакако и на јунаштво припадника војске и полиције, сетићемо се сваког невиног страдалог и поново изразити чврсту веру да се трагично пролеће 1999. године никада и нигде неће поновити. Сетићемо се вечерас и трогодишње Милице Ракић убијене у бомбардовању Батајнице, страдалих у згради РТС-а, убијених и повређених у београдској болници „Драгиша Мишовић”, биће евоцирања тужних догађаја у Сурдулици где су страдала и деца…
Сетиће се Србија гранатиране колоне код села Мајдан, бомбардовања путничког воза у Грделичкој клисури и страдања Алексинца, који је пре 22 године у целом слободољубивом свету назван Српском Хирошимом… Данас ће се Срби подсетити и страдања Ниша који је од два и по месеца трајања бомбардовања чак 52 дана и ноћи био под непрекидном узбуном и дуго без сирена за престанак опасности, и на који су први пут током агресије НАТО-а бачене свим светским конвенцијама о ратовању забрањене касетне бомбе…
Више од 2.500 жртава НАТО агресије
Напад на СРЈ почео је 24. марта 1999. око 19:30, из базе у Авијану. Према подацима стручњака из Србије до 10. јуна те године забележено је 18.168 авио-полетања. Према домаћим подацима, страдало је више од 2.500 људи, а рањено пет пута више. Током 78 дана агресије НАТО-а уништено је око 50 одсто производних капацитета земље, углавном у Србији. Домаћи стручњаци су укупну штету проценили на више од 30 милијарди долара.
(politika.rs)
