spot_img
spot_img

“Ја сам Дара из Јасеновца”

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Јелена Бухач Радојичић је још као дијете преживјела голготу јасеновачког логора, а на конференцији за медије говорила о филму “Дара из Јасеновца” и навела како је она, запараво, “Дара из Јасеновца”.

“Филм врсног редитеља Предрага Гаге Антонијевића, снимљен је на бази моје истините приче. Ја сам запамтила како су убили брутално, преда мном, ону жену која је сакрила злато у пунђи, мајка није могла да ми склони поглед иако је окренула моју главу ка кецељи. Та траума остала је трајно забележена, као и тренутак када су нас раздвојили од наше мајке и када су ми однели брата. Некада ме све те трауме буде ноћу. Имала сам среће. Спасила ме је Диана Обексер Будисављевић. Међутим, ни данас не знам судбину мога брата, јер смо били раздвојени. Можда и мој брат живи негде и не зна да је Србин, јер био је само беба”, рекла је на почетку Јелена, а преноси “Политика”.

Бухач Радојичић је током конференције показала и логорашке картоне.

“Дошла бих и на једној нози само да покажем логорашки картон лично, да би се скинула анатема са филма о Дари из Јасеновца где су необавештени новинари написали да се ради о ‘српској митоманији’ и фикцији, да се Јасеновац није догодио и да није био логор за Србе. Имала сам само седам година, а већ сам била у логору Јасеновац. Изгубила сам 89 чланова ближе и даље породице. Јасеновац се заиста десио. Аушвиц се заиста догодио. Зато зауставимо ревизију. Још смо живи. Сећамо се. Будимо глас невиних жртава”, рекла је Јелена.

Иначе, у тексту из 2017. године, Јелена је описала кроз какве све страхоте је прошла. Усташе су јој убили оца, брата, бабу и дједа.

“Са мајком Аном и два брата Живком (9) и Илијом (2) стигла сам у априлу у јасеновачки логор Стара Градишка. Били смо стално гладни, добијали смо само један оброк, а кажу да су нам у тај једини оброк сипали соду, али вероватно не довољно да нас убије”, прича Јелена.

Логораши су стално били гладни, није било соли, хљеба, а воду су пили из бунара која се мијешала са фекалијама, јер су око бунара затвореници вршили нужду.

“Још се сећам да сам стално била гладна, али да ми је мајка објаснила да смо у логору и да нема хлеба. Сећам се да сам стално вадила мрвице из њеног џепа”, прича Јелена.

Раздвајање од мајке било је нешто најстрашније за њу и браћу, а никада није и неће заборавити вриску малишана које одводе од родитеља.

“То су слике које не бледе. Још видим оца како одлази, видим мајку која се растаје са мном. Видим баку која глође кости, ту децу која плачу док их раздвајају од родитеља”, рекла је Јелена.

Јелена прича да ни послије рата нису нестале њихове недаће, глад их је пратила током одрастања, мајка је радила најтеже послове, товарила дрва… само да би њих двоје прехранила.

“Никада нисам одустала од брата Ике. Он је по рођењу имао црвени белег на образу и све се надам да ћу, кад прође корона, можда имати више среће. Млађи је од мене. Тражила сам га преко спискова Дијане, преко филма који је пре неколико година снимао Тихомир Станић а који није готов. Нема архива од Загреба до Јерусалима где нисам завирила. Можда се људи после короне пробуде бољи и схвате да ужас може свакога да погоди”, са очајом и надом закључује Јелена.

Поруке уредништву два америчка медија, “Варајатију” и “Лос Анђелесе Тајмсу” упутили су Славко Милановић, председник Удружења логораша Јасеновца, Смиља Тишма, народни посланик која је такође као дете била заточеник јасеновачког логора, Гојко Рончевић Мраовић, преживели дјечији логораш Јастребарског, као и Лазар Косановић, потомак Николе Тесле.

Он је навео и да је у току усташког геноцида на подручју НДХ страдало укупно 91 човек презимена Тесла.

“Захвални смо америчком народу што је пружио спас Тесли, али смо дубоко потрешени извештајем америчких новинара да Јасеновац није постојао и да је дело ’српске митоманије’. Срби, Јевреји, Роми и антифашисти су умирали мученичком смрћу, а неки од њих, попут рабина Исака Данијела Данона и Вукашина Мандрапе искасапљени су на комаде. Њихова трагична судбина, као и брутално убијање 13 чланова породице Теодора Херцла и 14 чланова породице Тесла, остали су као парадигма страдања читавих породица у Јасеновцу. Ова порука је скроман допринос мене, као једног од живих потомака великог Тесле, у име моје породице која се сећа”, написао је Лазар Косановић, а преноси “Политика”.

 

 

 

(politika.rs)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img