Чланови три национална културна друштва у Брчко Дистрикту јучер су заједничким излетом у подмајевичко село Штрепци подсјетили на важност Међународног дана матерњег језика. У обиљежавању тог важног датума учествовало је стотињак чланова Препорода, Напретка и Просвјете.
Излетници су посјетили неколико локалитета на подручју Штрепаца и Горњег Зовика за које сматрају да представљају важно културнохисторијско наслијеђе Брчко Дистрикта које је неправедно занемарено.
Предсједник СПКД Просвјета Брчко Драган Томић је изјавио да је ријеч о још једном заједничком пројекту који, осим што потврђује успјешну сарадњу три национална друштва у Брчко Дистрикту, има за циљ подсјетити на разноликост и богатство културног наслијеђа Брчког.
Говорећи о важности обиљежавања Међународног дана матерњег језика предсједник ХКД Напредак Брчко фра Мирко Јозић је нагласио да је важно познавати матерњи језик јер је то предуслов да бисмо поштовали и властите културне вриједности, али и вриједности људи с којима живимо.
– Језик је чудо, сви у језику судјелујемо, у језику живимо, језиком се служимо, а и он се служи нама а тога најчешће нисмо свјесни. Мислим да би било добро да више његујемо језик јер наш народ у Босни је добар, али језик му није увијек такав – изјавио је Јозић.
Предсједник БЗК Препород Брчко Един Јашаревић је казао да то друштво већ годинама обиљежава овај важан датум те да се нада да ће активности попут ове скренути пажњу локалне и шире јавности на заборављену баштину брчанског краја јер је она неодвојив дио националне културе.
Излетници су посјетили некрополу стећака која се налази поред капеле Светог Јурја, а након тога и некрополу Сватовско гробље. Археологиња Енида Мурселовић учесницима излета је представила некрополу нагласивиши да је ријеч о локацији која до сада није археолошки истражена нити је позната научној и културној јавности.
– Ријеч је о скупини од тридесетак споменика који су највјероватније настали у касном средњем вијеку. Већина споменика нема натпис, али су богато украшени мотивима карактеристичним за касни средњи вијек, као што су мотив крижа, мјесеца и розете. За настанак Сватовског гробља везује се неколико локалних легенди које такођер представљају дио наше културне баштине. Оно што би требало бити приоритет у наредном периоду јесте да се локалитет заштити и археолошки истражи – изјавила је Мурселовић.
Дио програма излета била је и посјета цинцарском насељу Калајџије које је накада представљало језгру трговачког и зантлијског живота у овом крају Босне. О настанку насеља говорио је књижевник и публициста Петар Васић. Он је нагласио да су се Цинцари у Посавину и подмајевички крај населили у првој половини 18.вијека те да су по занимању углавном били трговци и занатлије.
– До данас је у Калајџијама сачувана православна црква Свете Тројице те неколико старих кућа које представљају лијеп примјер архитектуре 19.вијека. Куће су, нажалост, у прилично лошем стању и захтијевају хитну реконструкцију – казао је Васић.
Учесници излета су посјетили и имање породице Заимовић које се налази у непосредној близини Калајџија. О хисторијату породице Заимовић говорио је Ћазим Суљевић, шеф Службе за архив Брчко Дистрикта.
– Заимовићи су породица за коју се претпоставља да воде поријекло од средњовјековних племића Алтомановића. Градитељски комплекс на имању Заимовића некада се састојао од куле и мушког и женског конака а до данас је, нажалост, сачуван само женски конак. Као и све споменике баштине које смо данас обишли и конак Заимовића било би неопходно стручно истражити, заштитити и уврстити га на листу културног наслијеђа Брчко Дистрикта БиХ – изјавио је Суљевић.
(фена)
