Траса ауто-пута Београд – Бијељина – Бањалука пролазиће дијелом и преко већ познатих археолошких локација на којима се налазе остаци древних цивилизација.
Из Музеја Семберије упозоравају да је драгоцјене материјалне доказе неопходно заштитити и сачувати.
Подсјећају да су атари семберских села Остојићево и Батковић најстарија насељена мјеста још из периода неолита, те да су претходна истраживања показала да су на овом подручју постојале и насеобине које су припадале чувеној винчанској култури.
Споменици у дворишту
У дворишту породице Лазаревић у Батковићу, осим дијелова људских скелета у више гробних јама, откопано је и неколико надгробних споменика. Ово откриће пријавили су Музеју Семберије.
– Копајући по башти нашли смо двије лобање и кости. Нисмо знали да ли је и колико то вриједно, па смо одлучили да позовемо стручњаке. Проналажене су и земунице. Некада су овдје пронађени и надгробни споменици. На једном је писало Хелена Сележна и он је пренесен у музеј у Тузли – каже Анђа Лазаревић.
Додаје да јој је покојна свекрва некада причала да се ту налазило гробље. То никада није доказано, али би вољели да се то истражи, а пронађени посмртни остаци и предмети уклоне и сачувају.
Насеље старих Словена
Ранија истраживања потврдила су да се на овом подручју налазило насеље старих Словена, а недавно је на локалитету уз рјечицу Бистрик, која је стари ток ријеке Дрине, пронађена и некропола с артефактима из праисторије и раног Средњег вијека. Ово подручје је било насељено још од праисторије, а на узвишењима у равници била су и гробља.
Кустос Музеја Семберије, Мирко Бабић, подсјећа да је ово познати археолошки локалитет „Јазбине 2“, који се налази се у Клису, источном засеоку села Батковића.
– Он је систематски истраживан прије рата и тада је пронађено око 50 објеката – настамби из средине 7. до средине 9. вијека. Након што је насеље измјештено два километра даље становници су своје покојнике сахрањивали на овој локацији тако да су посљедњи земљани радови показали до тада неоткривене посмртне остатке. У три јаме нашли смо 14 лобања потпуно издвојених из археолошког контекста. У једној од тих јама на два метра дубине ископан је праисторијски гроб, док су ови други гробови плиће укопани. То ће тек бити предмет истраживања – појашњава Бабић.
Апел становништву
На овом локалитету нађени су и остаци средњевијековних надгробних споменика, који бацају ново свјетло на локалну историју ових крајева. Међу њима је и један одлично сачуван стећак, с видљивим старословенским ћириличним натписом, који је премјештен у Музеј Семберије.
– Овај стећак није великих димензија, али је значајан по својим подацима које носи. Доноси нам једно ново име које нисмо до сада имали; то је Прибислав. Занимљиво је и да је видљив број, па смо сазнали да је живио 101 годину – каже Бабић.
Сви овакви артефакти су од непроцјењивог значаја, па их треба сачувати од заборава. Драгоцјене материјалне доказе треба сачувати, па је Музеј Семберије упутио апел локалном становништву да слиједе пример породице Лазић и обавезно пријаве надлежнима све што пронађу на својим имањима.
(srpskainfo.com)
