Одлив бх. радника у Словенију и Њемачку током прошле године није заустављен упркос сложеној ситуацији изазваној вирусом корона, али је, истина, овај процес успорен.
Када је у питању посредовање Агенције за рад и запошљавање БиХ у 2019. години у Њемачкој су издате 683 радне дозволе, а у прошлој њих 533, и сви запослени су са средњом медицинском школом.
“У Словенији је у 2019. години издата 14.581 радна дозвола, а закључно са новембром тај број у 2020. је 6.618 радних дозвола”, рекао је за “Независне” Борис Пупић, стручни сарадник за односе са јавношћу, информисање и издаваштво Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Према његовим ријечима, у Словенији су запошљавани углавном возачи, вариоци, зидари, фасадери, тесари, електро и хидромонтери, бравари…
Нису оптимистичне ни прогнозе… Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ, увјерен је да ћемо велики одлив радне снаге имати првог дана кад буду отворене границе за бх. држављане, односно кад се буде без проблема могло приступити земљама Шенгена.
Оцјењује да није свијетла будућност у 2021. години, те да је проблем што су у БиХ главне теме политичке, умјесто привредних.
“Ми смо раније упозоравали да наше плате не могу ни на који начин обезбиједити голу егзистенцију, имајући у виду да потрошачка корпа за четворочлану породицу износи између 1.800 и 2.000 марака. Мислим да ћемо имати ситуацију да ће послодавци сухим златом плаћати раднике који ће бити мање квалитетни од ових који данас раде за ове мизерне плате”, рекао је Шаторовић за “Независне”.
Синдикалци и послодавци се слажу у једном: из БиХ одлазе они који су најстручнији. Није оптимистичан ни Спасоје Албијанић, предсједник Удружења послодаваца грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Републике Српске, који истиче да се пословна заједница у Српској и БиХ и те како прибојава да ће, по стабилизацији стања, доћи до појачаног одлива радника с наших простора.
Овдје се, како додаје, радницима не могу понудити услови које они могу добити у земљама западне Европе.
“Људи иду тамо гдје им је боље, гдје су сигурнији. Поготово ми остајемо баш без стручне радне снаге, односно људи који знају свој посао, свој занат. Они овдје постају ријеткост зато што су тражени на западном тржишту. Тамо су добро плаћени, обезбијеђена им је лична сигурност. Наравно да би и послодавци овдје дали веће плате, али услови диктирају правила. Мислим да се морају предузимати системске мјере”, истакао је Албијанић за “Независне”.
Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, у новембру прошле године смо имали 413.254 незапослена, а у фебруару те године, односно прије него што је вирус корона стигао у БиХ, посао је тражило 402.888 људи.
(nezavisne.com)
